Апелациони суд у Крагујевцу је. пресудом Гж 936/24 од 12.02.2025. године, ставом првим изреке, одбио као неосноване жалбе парничних странака и потврдио пресуду Вишег суда у Пожаревцу П 53/2023 од 15.01.2024. године. Ставом другим изреке, одбијени су захтеви парничних странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је изјавила благовремену ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао правноснажну пресуду, у побијаном делу, применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23) у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23) и утврдио да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а наводима ревизије тужене неосновано се указује на битне повреде из одредбе члана 374. став. 2. тачке 6, 8, 10. и 11. истог Закона, јер ниједна од тих битних повреда није учињена у поступку пред другостепеним судом. Тужена у ревизији такође указује на битну повреду из одредбе члана 374. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку међутим, та битна повреда није разлог за изјављивање ревизије у смислу одредбе члана 407. став 1. тачка 2. истог Закона.

Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су сестре, чији су родитељи били отац ВВ и мајка ГГ. Отац парничних странака се бавио сарачким занатом, а мајка је била домаћица. Мајка ГГ је преминула 2012. године, а отац ВВ 2018. године. Оставински поступак иза смрти оца је прекинут а тужиља упућена да остварују своја својинска права у парничном поступку. Тужена је напустила породичну заједницу 1994. године, када се удала, док тужиља, у заједничком породичном домаћинству није живела само у периоду од 1986. до 1987. године.Тужиља је 1987. године доживела незгоду због чега јој је ампутиран део десне ноге, па је остварила значајна средства по основу накнаде из осигурања. Према преосталој радној способности помагала је оцу и мајци са којима је живела, како при обављању старачке делатности, тако и код кућних послова. До 1994. године, породична заједница је имала четири члана коју су чинили родитеље странака и саме парничне странке, а након што је тужена напустила породичну заједницу, од 1994. године до 2012. године, заједница је имала три члана (родитеље странака и тужиљу), те од 2012. године до 2018. године, два члана (оца ВВ и тужиљу, након смрти мајке ГГ). Предметна к.п. бр. .../... КО ... стечена је у брачној заједници родитеља парничних странака и води се као својина оца ВВ. По одобрењу за градњу из 1973. године, родитељи парничних странака започели су изградњу породичне стамбене зграде која је означена као објекат бр. 2-породична стамбена зграда, а чине је приземље и спрат бруто површине 84 м2. Заједничким радом и средствима родитеља странака у периоду од 1989. године до 1991. године обављени су радови на том објекту, у смислу доградње и адаптације. На истој парцели налази се и објекат бр. 1, породична стамбена зграда у површини од 59 м2 и објекат бр. 3, које нису предмет овог спора. Вештачењем је утврђена грађевинска вредност објекта бр. 2, постојећег на к.п. бр. .../..., тако да у време извођења радова, без амортизације износи 4.163.040,00 динара, а у време вештачења без амортизације 8.933.190,00 динара, у коју вредност је урачуната и вредност парцеле. У току брачне заједнице оца ВВ и мајке ГГ, стечена је и пословна просторија на к.п. бр. .../... КО ... и то локал и подрум. Приликом куповине 1988. године локал је имао xcподрум до ког се долазило степеништем и био је без воде и струје. Након куповине је реновиран тако што је уведна вода, канализација, струја и направљен wc. У сутерену овог пословног простора, 1997. године адаптиран је и подрум у пословни простор, те је урађено спољно степениште, wc, дрвени портал, постављен ламинат, урађена вода, канализација и струја. Објекат бр. 3 (приземље) постојећи на к.п. бр. .../... КО ... који се налази на углу улица ... и ..., је такође пословни простор који се састоји од три просторије, укупне површине 12,15 м2, у ком простору је тужиља 2020. године извршила адаптацију спољних и подних плочица, замену санитарија, алуминијумског портала са ролетнама. Вештачењем је утврђено да је у време куповине 1978. године објекат бр. 1 (приземље) постојећи на к.п. бр. .../... КО ... и имао вредност од 300.277,40 динара, а у време вештачења, без амортизације вреди 1.171.073,30 динара. У време куповине, подрум је имао вредност 203.422,56 динара, а у време пресуђења вреди 511.638,56 динара. Грађевинска вредност у време куповине објекта бр. 3 који на терену представља приземље постојеће на к.п. бр. .../... КО ..., у време стицања 1978. године износила је 573.780,00 динара, а у време пресуђења, без амортизације 788.535,00 динара, а са амортизацијом 559.143,76 динара.

Полазећи од одредби чланова 170, 171, 177, 186.-187. и 195. Породичног закона, у вези одредби чланова 9, 13, 17, 18. и 19. Закона о основама својинско-правних односа, нижестепени судови су тужбени захтев тужиље делимично усвојили, утврђујући њен удео у стицању имовине која је предмет ове парнице. По оцени нижестепених судова, отац парничних странака се, као глава породице бавио сарачким занатом који је и омогућавао директно стицање новца тако што је и након што је остварио пензију био активан у свим извођеним радовима, све до своје смрти. Мајка, ГГ има допринос не само у директном обезбеђењу зараде већ и у вишегодишњем омогућавању ВВ, па и АА да раде занатски посао, као и у погледу бриге о ћеркама док нису постале радно способне, односно док се тужиља није опоравила од повреде. При одлучивању о доприносу тужиље, нижестепени судови су имали у виду чињенице када је отишла и вратила се у домаћинство, односно да једно време није била у заједничком домаћинству у време повреде и опоравка, те да од краја 1986. године живи у домаћинству, после развода али и да је 1987. године доживела тешку повреду која је свакако ограничила њене радне способности и због које јој је био потребан дужи опоравак и лечење. Нижестепени судови закључују да је тужиља остваривала приходе и имала допринос у улагању односно стицању заједничке имовине, али да је имала и обавезе у вези бриге о детету и његовом издржавању. Даље, нижестепени судови су при одлучивању имали у виду да тужиља није доставила доказе о остваривању одштете у износу од 250.000 евра по основу осигурања и да је свакако имала знатна улагања од 45.000 евра за куповину стана у ..., при чему је њена пензија испод минималне суме зараде - 20.000,00 динара. Међутим, имајући у виду њену помоћ оцу у сарачкој делатности, њено улагање кроз новчана средства заједно са оцем, односно помоћ мајци до 2012. године, ангажовање око извођења радова при набавци материјала, организовању радника, припреми хране и слично, те приходима од заједничке имовине добијене у виду закупнине, нижестепени судови налазе да постоји допринос тужиље у заједничкој имовини. Што се тиче тужене, нижестепени судови закључују да је и она помагала али у знатној мери мање него тужиља, оцу, у сарачкој делатности до 1994. године до кад је била у домаћинству, због чега, по мишљењу нижестепених судова постоји и њен допринос у стицању заједничке имовине. Имајући у виду период од када су вршени одређени радови, вредност и врсту тих радова, време до када су отац и мајка живели, период када се мајка разболела али и период њене помоћи, пре свега супругу, посредним доприносом који му је омогућио да ради, али и тужиљи да се бави сарачким занатом односно продајом тих производа, те помоћ коју је тужена пружала оцу при обављању сарачке делатности, нижестепени судови су закључили да су доприноси оца односно тужиље са уделом 6/16, мајке 3/16 и тужене 1/16. У односу на вредност заједничке имовине и то предметног стамбеног објекта од 8.933.190,00 динара, 6/16, колико су доприноси оца и тужиље износи 3.349.946,25 динара, мајке ГГ са уделом 3/16 износи 1.647.973,12 динара и тужене 558.324,37 динара. Укупна вредност земљишта, као посредне имовине оца и објекта износи 9.372.898,86 динара а доводећи у везу допринос оца од 3.789.655,11 динара у односу на укупну вредност ове имовине од 9.372.989,86 динара, добија се проценат од 40%. Допринос мајке који се односи на заједничку имовину од 3/16 износи 1.674.973,12 динара а довођењем у везу са укупном вредношћу објекта и земљишта од 9.372.898,86 динара добија се проценат од 18%. Коначно удео тужене у стицању заједничке имовине је 558.324,37 динара који када се доведе у везу са укупном вредношћу земљишта и објекта даје проценат од 6%; с тога суд налази да је удео тужиље у вези предметног стамбеног објекта број 2 по основу стицања у породичној заједници 36%. Када је у питању стицање пословног простора означеног као пословни простор број 1 на кп бр. .../... К.О. ..., нижестепени судови закључују да је допринос родитеља 3/8 а странака 1/8. Нижестепени судови налазе да су докупљени простор стекли мајка, отац и тужиља са једнаким доприносом од по 1/3 што значи да је код докупљивања њихов допринос по 76.387,28 динара. Тужиљини допринос према уложеним радовима на пословној просторији износи 28% а допринос тужене је 4%. У односу на део пословног простора број 2 од 13,06 м2, нижестепени судови су нашли да су доприносе радом и средствима имали родитељи парничних стрнакаа са по 3/8 а странке са по 1/8. Након извршених радова вредност пословног простора је увећана за 60% у односу на његову цену на дан стицања 1988. године па удео тужиље износи 25% док је удео тужене 5%. Што се тиче пословног простора на кп бр. .../... К.О. ..., означеног као пословни простор број 3 који је стечен `80-их година, нижестепени судови налазе да је исти стечен из средстава и рада родитеља и странака с тим што је допринос оца и мајке од по 3/8 а тужених 1/8. Међутим, када би овај објекат као заоставштину, тужиља и тужена поделиле на по ½, то води закључку да је тужиља вршила улагање у износу од 211.055,00 динара и да она има право на облигациони издатак за потраживање од 107.527,50 динара колико је увећана вредност овог локала. С тога, по мишљењу нижестепених судова, тужиља има право на 1/8 предметног пословног простора по основу доприноса радом и средствима у току трајања породичне заједнице, а по основу адаптације, када је прекинута заједница, има право на облигационо-правно потраживање у вредности од 107.527,50 динара са припадајућом каматом.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су погрешно применили материјално право а због тога је чињенично стање непотпуно утврђено.

Имовински односи чланова породичне заједнице прописани су одредбом члана 195. Породичног закона, тако што имовина коју су заједно са супружницима, односно ванбрачним партнерима стекли радом чланови њихове породице у току трајања заједнице живота у породичној заједници представља њихову заједничку имовину (став 1). На имовинске односе чланова породичне заједнице сходно се примењује одредба овог члана о имовинским односима супружника, осим одредбе члана 176. став 2. (уписивање у јавни регистар) и члана 180. став 2. (претпоставка о једнаким уделима), на основу става 3. те одредбе Закона.

Утврђивање удела у стицању заједничке имовине чланова породичне заједнице подразумева, пре свега, разјашњење која је конкретно имовина стечена радом свих чланова породичне заједнице и, као таква, улази у заједничку имовину у смислу одредбе члана 195. Породичног закона. Потом је потребно утврдити удео сваког члана породичне заједнице у стицању заједничке имовине имајући у виду све параметре који су од утицаја на утврђивање доприноса сваког појединог члана породичне заједнице (рад, новчана средства, приходи од посебне имовине и слично). Када суд утврди проценат доприноса члана породичне заједнице стицању заједничке имовине породичне заједнице, онда се тај проценат односи на сваку поједину ствар заједничке имовине породичне заједнице. Дакле, нижестепени судови су погрешно применили материјално право утврђивањем различитих процената доприноса тужиље стицању појединих ствари из заједничке имовине породичне заједнице (36%, 28%, 25% и 1/8 идеалних делова), те различитим обрачуном доприноса тужиље адаптацији пословног простора број 3 за који јој је признато новчано потраживање (облигационо-правни захтев). Супротно томе, правилна примена одредбе члана 180. Породичног закона подразумева утврђење укупног доприноса сваког члана породичне заједнице стицању заједничке имовине, што значи да на свим стварима које представљају заједничку имовину породичне заједнице, сваки њен члан има право на исти удео, сразмерно свом доприносу у стицању средстава заједничке имовине породичне заједнице.

У поновном поступку потребно је да првостепени суд, поступајући по примедбама из овог решења, о тужбеном захтеву тужиље донесе нову одлуку.

На основу одредбе члана 416. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић