Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 9876/2025
15.04.2026. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Maрине Милановић, Весне Мастиловић, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Иван Максимовић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Радољуб Дошовић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж 1115/24 од 29.04.2025. године, у седници одржаној 15.04.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж 1115/24 од 29.04.2025. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж 1115/24 од 29.04.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Прокупљу Гж 1115/24 од 29.04.2025. године, ставом првим изреке, усвојене су жалбе тужиоца и туженог и укинута у целости пресуда Основног суда у Куршумлији П 99/24 од 10.10.2024. године, па је одбијен као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужени да тужиоцу на име наканде штете исплати 74.860,00 динара са законском затезном каматом од 23.07.2021. године до исплате, одбачен је као неуредан приговор компензације изјављен од стране туженог и одлучено је да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), по оцени Врховног суда, у овом случају нису испуњени законом прописани услови за одлучивање о ревизији тужиоца, као о изузетно дозвољеној.

Правноснажном пресудом, применом материјалног права из одредби члана 154. Закона о облигационим односима, одбијен је као неоснован тужбени захтев да тужени накнади материјалну штету за побране плодове шљива са парцеле тужиоца, у чињеничноправној ситуацији да су у 2021. години, трошкови одржавања стабала шљива, са којих је тужени обрао воће, а које је сносио тужени, били једнаки износу остварене добити од продаје воћа, имајући у виду тржишну цену по једном килограму, те да стога нема ни настале штете коју би тужени требао да надокнади. Врховни суд је оценио да су нижестепени судови према чињеницама утврђеним у овој правној ствари донели одлуку у складу са правним схватањем који је изражен кроз одлуке Врховног суда и Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, јер правилна примена материјалног права у споровима са тужбеним захтевом као у конкретном случају зависи од утврђеног чињеничног стања и околности сваког случаја. Такође, ревизијом се оспорава оцена доказа и утврђено чињенично стање што у поступку по ревизији није дозвољено на основу члана 407. став 2. ЗПП. Стога, по оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, за одлучивање о посебној ревизији тужиоца, и из тих разлога, донета је одлука као у ставу првом изреке, применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Преузмите документ у ПДФ формату