Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2304/16 од 17.10.2016. године, ставом првим изреке жалба туженог је усвојена и првостепена пресуда делимично преиначена, тако што је одбијен тужбени захтев тужиље АА у делу којим је тражила да се поништи, као незаконит, члан 1 анекса бр. ... Уговора о раду од 14.12.2004. године, који је са туженим закључила 22.04.2014. године, а којим је распоређена на послове ... ... и утврђен јој коефицијент за обрачун и исплату плате 14.88, да се обавеже тужени да са овом тужиљом закључи анекс уговора о раду у складу са важећим прописима који уређују премештај тужиље на послове ... и коефицијент за обрачун и исплату плата запослених у предшколском образовању те да се утврди да ова тужиља има право на коефицијент за обрачун и исплату плата запослених у предшколском образовању у висини од 17,32. Истим ставом преиначена је првостепена пресуда и у односу на тужиљу ББ, тако што је одбијен њен тужбени захтев којим је тражила да се поништи, као незаконит, члан 1 анекса бр. ... Уговора о уређивању међусобних права обавеза и одговорности од 15.11.2006. године, који је са туженим закључила 28.04.2014. године, а којим је распоређена на послове ... ... и утврђен јој коефицијент за обрачун и исплату плате 14.88, да се обавеже тужени да са њом закључи анекс уговора о раду у складу са важећим прописима који уређују премештај тужиље на послове ... и коефицијент за обрачун и исплату плата запослених у предшколском образовању и да се утврди да ова тужиља има право на коефицијент за обрачун и исплату плата запослених у предшколском образовању у висини од 17,32, а одбијен је и захтев тужиља да се тужени обавеже да им накнади трошкове парничног поступка од 188.625,00 динара са законском каматом од пресуђења до исплате. Ставом другим изреке, у осталом делу жалба туженог је одбијена и првостепена пресуда потврђена (у ставу другом и шестом изреке). Ставом трећим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове првостепеног поступка, а ставом четвртим изреке одбијени су захтеви парничних странака за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиље су изјавиле ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Испитујићи дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ бр.72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је, решењем Рев2 120/17 од 22.02.2017. године, одбацио ревизију тужиља изјављену против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2304/16 од 17.10.2016. године, као недозвољену.

Одлуком Уставног суда Уж-10323/2017 од 21.12.2020. године, ставом првим изреке, усвојена је уставна жалба овде тужиља и утврђено да је наведеним решењем Врховног касационог суда, повређено право подноситељки уставне жалбе на правично суђење, зајемчено чланом 32. став 1. Устава РС, па је ставом другим изреке, поништено решење Врховног касационог суда Рев2 120/17 од 22.02.2017. године и одређено да исти суд поново одлучи о ревизији подноситељки уставне жалбе изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2304/16 од 17.10.2016. године.

Одлучујући у поновном поступку, о ревизији тужиља, на основу члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ бр. 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом се не указује на друге повреде поступка због којих се она може изјавити, применом члана 407. ЗПП.

Према чињеничном стању на ком је заснована побијана одлука, тужиље су у радном односу на неодређено време код туженог, са вишом стручном спремом (VI степен стручнe спремe) и то тужиља АА од 14.12.2004. године, а тужиља ББ од 1994. године. Обе тужиље су распоређене на радно место ..., са VI степеном стручнe спремe, и то тужиља АА уговором о раду од 14.12.2004. године и одређен јој је коефицијент за обрачун и исплату плате за ово радно место у висини од 10,10, а тужиља ББ уговором о раду од 15.11.2006. године којим јој је одређен коефицијент од 10,98. Након заснивања радног односа, обе тужиље су завршиле Високу школу струковних студија ... у ... и то тужиља АА 11.12.2013. године, а тужиља ББ 30.05.2011. године и на тај начин су стекле високу стручну спрему и звање - стручни назив - специјалиста струковни ... . Дана 06.03.2014. године ступио је на снагу нови Правилник о организавији и систематизацији послова код туженог, којим је извршено усаглашавање у погледу назива радних места, описа послова и коефицијената за обрачун плата – са Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавном сектору, којим је у основном образовању за радно место (између осталог и) ... са VII степеном стручнe спремe предвиђен коефицијент 17,32, а ... са VI степеном стручнe спремe коефицијент 14,88. Новим Правилником туженог на исти начин је регулисан назив радних места и коефицијенти, односно предвиђено је радно место “... ...” за које је услов VI степен стручнe спремe и једна година радно искуства, за који је одређен коефицијент 14,88 и “... ...” за које је услов VII степен стручнe спремe и једна година радног искуства, са коефицијентом за обрачун и исплату плате од 17,32, док је опис послова за оба радна места исти. Ради усаглашавања са новим Правилником у погледу назива радних места, тужени је тужиљама дао понуду за закључење Анекса бр. ... закључених уговора о раду и то 22.04.2014. године тужиљи АА, а 07.04.2014. године тужиљи ББ. У понуди за закључење анекса су дати разлози за измену уговора у раду, којима је наведено да опис послова који су тужиље до тада обављале и коефицијенти за обрачун и исплату плате који им је одређен у висини од 14,88 - остају исти, а да се ради усаглашавања назива радних места са новим Правилником мења назив само радног места тако је сада њихово радно место систематизовано као “... ...”. Понудом им је остављен рок за потписивање анекса и упозорене су на последице одбијања. Тужиље су потписале понуђени анекс уговора, али с обзиром да су пре потписивања анекса стекле VII степен стручнe спремe, налазе да их је тужени незаконито распоредио на радно место “... ...” и одредио коефицијент у висини од 14,88, те да је у том делу анекс уговора о раду ништев, јер је био у обавези да их распореди на радно место “... ...” и одреди им коефицијент за обрачун и исплату плате у висини од 17,32, што представља и предмет тужбеног захтева у овој правној ствари.

Код овако утврђеног чињерничног стања првостепени суд је усвојио овако постављен тужбени захтев, док је побијаном одлуком, другостепени суд правилном применом материјалног права преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев.

Законитост спорне одредбе члана 1. анекса уговора о раду које су тужиље закључиле са туженим, као и право тужиља да буду распоређене на радно место “васпитач 2” уз одређивање коефицијента за то радно место у висини од 17,32, другостепени суд је правилно ценио применом Закона о раду ("Сл.гласник РС" бр. 25/05, ... и 32/13, важећег у спорном периоду), с обзиром да је одредбом члана 2. став 2. овог Закона прописано да се одредбе овог закона примењују и на запослене у државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама, ако законом није друкчије одређено, а да начин и поступак измене уговорених услова рада, односно закључење анекса уговора о раду, нису регулисани ни Законом о основама система образовања и васпитања ("Сл.гласник РС" бр. 72/09, 52/11 и 55/13), ни Законом о предшколском васпитању и образовању ("Сл.гласник РС" бр. 18/10).

Према одредби члана 171. Закона о раду, послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада под условима и у случајевима утврђеним законом, општим актом и уговором о раду, у ком случају је у обавези да га (анексом) распореди на одговарајуће послове и одговарајуће радно место, што подразумева посао за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду који се понуђеним анексом мења. Уз анекс уговора о раду послодавац је дужан да запосленом достави писмено обавештење које садржи разлоге за понуђени анекс уговора, рок у коме запослени треба да се изјасни (који не може бити краћи од осам радних дана) и правне последице које могу да настану непотписивањем анекса уговора (члан 172. став 1. Закона).

У конкретном случају, тужени је уз анекс уговора о раду тужиљама доставио понуду у којој су дати разлози за измену уговорених услова рада и то само у погледу назива радног места, а којима је образложено да је исто неопходно ради усаглашавања са систематизацијом радних места предвиђених новим Правилником (донетим ради усклађивања са Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавном сектору), остављен им је рок за изјашњење од 8 радних дана од дана пријема понуде и упозорене су на правне последице одбијања понуде. Из наведеног произилази да је поступак давања понуде и закључења анекса уговора о раду спроведен на законом прописан начин, односно да није било пропуста који би и одлуку донету у том поступку чинили незаконитом.

Тужиље су код туженог засновале радни однос и распоређене на послове и радно место “...”, са вишом стручном спремом, односно са VI степеном стручнe спреме. Закљученим анексом уговора о раду измењен је само назив радног места, које је новим Правилником систематизовано као радно место “... ...”, док је опис послова овог радног места и коефицијент за обрачун и исплату плата тужиљама остао непромењен у односу на послове и коефицијенте утврђене уговорима о раду које су закључиле са туженим. Тужиље након заснивања радног односа код туженог јесу стекле виши - VII степен стручнe спреме, али туженог, као послодавца, закон обавезује да запосленом анексом понуди одговарајуће радно место које се цени само у односу на послове за које је предвиђена иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду. То значи да закон ограничава послодавца само да измењеним условима рада запосленог не сме распоредити на ниже радно место, односно на послове за које је предвиђен нижи степен стручне спреме од оног који је имао и на основу ког је распоређен на одговарајуће радно место закљученим уговором о раду, што у конкретном случају није ни учињено.

Правилно другостепени суд закључује да околност што су тужиље након заснивања радног односа код туженог стекле VII степен стручнe спреме, не утиче на правилност и законитост дате понуде и закљученог анекса уговора о раду. Наиме, накнадано стечена виша стручна спрема представља само основ за могућност распоређивања запосленог на послове у складу са новостеченим степеном стручне спреме, али не обавезује послодавца да запосленог (одмах) и распореди на такве послове, с обзиром да премештај и распоређивање запослених представља пословну политику послодавца и условљена је потребама и могућностима послодавца за вршење таквих промена, што суд није овлашћен да цени.

Поред наведеног, ни околност што је за радно место “... ...” и “... ...” Правилником туженог одређен исти опис послова, не чини незаконитом побијану одредбу члана 1. закључених анекса, с обзиром да су за заснивање радног односа и распоређивање на ова радна места предвиђени различити услови, односно различит степен стручне спреме, а тужени је тужиље распоредио на послове за које је предвиђен VI степен стручнe спреме, дакле на послове са истим степеном стручнe спреме који су имале и при заснивању радног односа, а што у конкретном случају представља одговарајуће послове у смислу члана 171. став 2. Закона о раду.

Указивање у ревизији да је одређивањем различитог коефицијента за обављање истих послова на радним местима “... ...” и “... ...” супротно одредби члана 104. Закона о раду, те да се на тај начин врши дискриминација запослених на пословима “... ...”, па између осталог и овде тужиља, није од утицаја на правилност и законитост побијаних анекса, као ни на основаност тужбеног захтева, с обзиром да је оваква систематизација предвиђена Правилником туженог, који није предмет тужбеног захтева у овој правној ствари, а повреда законитости и уставних начела учињених општим актом правног лица може се ценити само у поступку пред Уставним судом.

На основу изнетог, Врховни касациони суд налази да је о основаности тужбеног захтева одлучено уз правилну примену материјалног права, па је применом члана 414. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић