Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију, побијајући пресуду у ставу првом изреке због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду, у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...18/20), па је оценио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу код туженог на неодређено време по основу уговора о раду од 29.07.2017. године и на основу анекса бр. 1 уговора о раду закљученог 01.11.2017. године и обављао је послове радног места „ ББ“ у Погону за производњу ... муниције.

Решењем Вишег суда у Ужицу од 08.09.2019. године, тужиоцу је, као осумњиченом, одређен притвор због основане сумње да је извршио кривично дело из члана 246. став 1. у вези са чланом 33. КЗ – неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. О наведеној чињеници је, на захтев туженог, Више јавно тужилаштво у Ужицу актом од 04.10.2019. године обавестило туженог. Притвор је укинут решењем Вишег суда у Ужицу од 20.11.2019. године, да би сутрадан тужени доставио тужиоцу упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду због постојања основа сумње да је извршио кривично дело „неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика РС, а у вези са чланом 33. истог законика, чиме је запослени учинио повреду радних обавеза и непоштовање радне дисциплине утврђених чланом 170. став 2. тачка 1. и 5. Закона о раду, чланом 119. став 2. тачка 1. и 5. и став 3. тачка 8. и 12. Колективног уговора туженог, те члана 16. став 1. алинеја 25. уговора о раду од 29.07.2017. године, а упозорењем је запосленом остављен рок од 8 дана да се изјасни на наводе из упозорења. Тужилац се на наведено упозорење изјаснио дана 06.12.2019. године, а тужени је решењем бр. ../19 од 07.12.2019. године отказао тужиоцу уговор о раду број ../17 од 29.07.2017. године, због повреде радне обавезе и непоштовања радне дисциплине, односно због тога што је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца, због недоличног понашања, недозвољених радњи, нарушавања угледа послодавца и ангажовања изван „Првог партизана“ а.д. које угрожавања обављање његовог редовног посла, а које се огледа у томе што је на основу хапшења запосленог од стране овлашћених лица МУП-а у кругу „Првог партизана“ а.д. Ужице, информације из медија и решење Вишег суда у Ужицу од 08.09.2019. године и 20.11.2019. године утврђено да је против запосленог покренут кривични поступак због постојања основа сумње да је извршио већ поменуто кривично дело. Због тога тужени сматра да је тужилац учинио битне повреде радних обавеза и непоштовање радне дисциплине утврђене одредбама Закона о раду и Кодекса пословног понашања код туженог, као и уговора о раду. Наведеним решењем радни однос запосленог код послодавца престаје дана 07.12.2019. године.

Пресудом Основног суда у Ужицу К 590/19 од 08.12.2019. године тужилац је оглашен кривим за кривично дело из члана 240. став 2. Кривичног законика и осуђен на казну затвора у трајању од пет месеци у који му се урачунава време проведено у притвору од 06.09.2019. године до 20.11.2019. године, а која казна ће се извршити уз примену мере електронског надзора на тај начин што окривљени не сме напуштати просторије у којима станује.

Имајући у виду овако утврђено чињенично стање нижестепени судови су правилно применили материјално право доносећи побијану одлуку, за коју су наведени довољни и јасни разлози, које у свему прихвата и Врховни касациони суд. Правилно су судови закључили да ниједан разлог на који се тужени позива у решењу којим је тужиоцу отказан уговор о раду није конкретно образложен, нити је заснован на закону и општим и појединачним актима послодавца. Поступак за отказивање уговора о раду тужиоца покренут је након што је тужени за извршење наведеног кривичног дела сазнао на основу информације Вишег суда у Ужицу, у средствима медија су наведени само иницијали извршиоца, а тужени ни у једном контексту није поменут у вези са кривичним делом због кога је тужилац притворен и осуђен, а које је тужилац иначе извршио ван места рада и независно од процеса рада код туженог. При томе, тужени није доказао да је тужилац извршио повреде радних обавеза које му се стављају на терет.

Супротно наводима ревизије, не може се као отказни разлог применити нарушавање угледа предузећа, с обзиром да је у поступку утврђено да предузеће „Први партизан“ а.д. нигде није поменуто у вези са кривичним поступком који је вођен против тужиоца, а у списима постоји податак да је приликом хапшења овлашћено лице МУП-а тражило од тужиоца да скине блузу са натписом туженог, што је овај и учинио.

Неосновано се у ревизији указује да је поступак који је претходио доношењу оспореног решења спроведен у свему према прописаним правилима, те да су у упозорењу наведене и одредбе Кодекса пословног понашања туженог које је тужилац повредио. Управо супротно, из самог упозорења јасно произлази да Кодекс пословног понашања туженог није уопште поменут, па чињеница да је у решењу о отказу уговора о раду тужиоцу поменута и повреда Кодекса пословног понашања указује да је тужиоцу повређено право на одбрану, што је такође разлог који чини оспорено решење незаконитим, како то правилно указује и другостепени суд.

Врховни касациони суд је ценио и остале наводе изјављене ревизије којима се не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде, због чега ти наводи нису посебно обрзаложени.

Тужени није успео у поступку по ревизији због чега нема право на накнаду трошкова ревизијског поступка, које је тражио и определио, у смислу члана 153. и 154. Закона о парничном поступку.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци пресуде, на основу члана 414. став 1. и члана 165. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић