
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1651/2017
22.02.2019. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДАЈУ СЕ пресуда Апелационог суда у Новом Саду Гж1 636/17 од 20.03.2017. године и Основног суда у Суботици, Судска јединица у Бачкој Тополи П1 бр.97/16 од 12.12.2016. године и предмет се ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Суботици, Судска јединица у Бачкој Тополи П1 бр. 97/16 од 12.12.2016. године, првим ставом изреке, утврђено је да су ништави и да не производе правно дејство одлуке туженог Центра за социјални рад за општине Бачка Топола и Мали Иђош и то: Конкурс за попуну радног места – радник на пословима социјалног рада у Центру за социјални рад за општину Бачка Топола, на неодређено време број 55100-2-359/2013 од 10.09.2013. године и Одлука о избору кандидата на радно место водитеља случаја – радник на пословима социјалног рада, којом је изабран кандидат ББ, донета под бројем 55100-2-359/2013 од 03.10.2013. године, што је тужена дужна да призна и трпи све последице ништавости незаконитих одлука. Другим ставом изреке, наложено је туженој да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 261.000,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 636/17 од 20.03.2017. године, преиначена је првостепена пресуда у првом и другом ставу изреке, тако што је одбијен тужбени захтев којим је тражено да се утврди да су ништаве и да не производе правно дејство Одлуке тужене и то Конкурс за попуну радног места – радника на пословима социјалног рада у Центру за социјални рад за општине Бачка Топола на неодређено време, број конкурса као у изреци првостепене пресуде Одлука о избору кандидата на радном месту водитељ случаја – радник на пословима социјалног рада, којом је изабран кандидат ББ, донета под бројем као у изреци првостепене пресуде. Други став изреке првостепене пресуде преиначен је тако што је одбијен захтев тужиље за накнаду трошкова поступка.
Против правноснажне пресуде донесене у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. и погрешне примене материјалног права на основу члана 403. став 1. и 2. тачка 1. и 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 55/14, у даљем тексту: ЗПП). Тужиља је тражила трошкове ревизијског поступка.
Тужени је доставио одговор на ревизију. Тражио је трошкове ревизијског поступка.
Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у оквиру овлашћења из члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 55/14 – у даљем тексту ЗПП) и утврдио да је ревизија основана.
Према чињеничном стању утврђеном у поступку који је претходио доношењу побијане одлуке, тужиља је волонтирала код туженог и мењала радницу која је обављала послове водитеља случаја, због одсуства дужег од 60 дана, на основу уговора о волонтирању закљученог 01.02.2012. године. Дана 28.03.2012. године, услед реорганизације, прешла је на послове водитеља случаја на одређено време и ове послове је обављала код туженог и у време расписивања конкурса и подношења тужбе. Тужени је донео одлуку о избору кандидата дана 15.01.2013. године којом је на радно место водитеља случаја изабрао умешача на страни туженог. Одлуку о расписивању конкурска и одлуку о избору кандидата донео је директор туженог, који је пре доношења ове одлуке био разрешен дужности директора од стране оба оснивача. Међутим, решење о разрешењу директора туженог је поништено од стране Вишег суда у Суботици пресудом на основу признања. Директор туженог је дана 03.04.2013. године донео одлуку о поништају конкурса из разлога што је конкурс расписан супротно члану 30. Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места код туженог. Дана 06.09.2013. године, директор туженог је донео одлуку којом се поништава одлука о пријему у стални радни однос умешача на страни туженог, из разлога што је конкурс расписан супротно члану 30. Правилника.
У време расписивања конкурса 10.09.2013. године, код туженог је био на снази Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места од 01.11.2011. године, који је у члану 30. регулисао право на заснивање радног односа за осам извршилаца на пословима водитеља случаја – радник на пословима социјалног рада, са стручном спремом дипломирани социјални радник, дипломирани психолог, дипломирани педагог, дипломирани специјални педагог, VI или VII степена стручне спреме и једног годином радног искуства. У тачки 11 Акта о систематизацији прописано је да је за радника на пословима социјалног рада предвиђена виша или висока стручна спрема. Дана 04.01.2013. године Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, Сектор за бригу о породици и социјалној заштити, дао је сагласност да тужени може ангажовати једног извршиоца на пословима социјалног рада због одласка у пензију једног радника туженог. Конкурс је расписан од стране директора туженог дана 10.09.2013. године, за попуну радног места водитељ случаја – радник на пословима социјалног рада, у Центру за социјални рад Бачка Топола на неодређено време. Конкурсом је предвиђен VII степен стручне спреме, дипломиранисоцијални радник, дипломирани психолог, или дипломирани педагог са једном годином радног искуства. Одлука по конкурсу донета је дана 03.10.2013. године од стране директора и изабран је умешач на страни туженог ББ, мастер психолог на радно место водитељ случаја – радник социјалног рада, са пуним радним временом на неодређено време, почев од 03.10.2013. године. У складу са одлуком директор туженог је закључио уговор о раду са умешачем на страни туженог дана 03.10.2013. године и потписивањем овог уговора престао је да важи уговор од 09.09.2013. године. Одлука о избору кандидата од 03.10.2013. године донета је без образложења, док је Конкурс за попуну радног места за радно место водитеља случаја, предвидео ужи круг услова од оних који су предвиђени чланом 30. тачка 11. Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места од 01.11.2011. године.
На конкурс 10.09.2013. године, пријавила се и тужиља дана 24.09.2013. године. У конкурсној документацији стоји да је тужиља завршила Универзитет у Новом Саду 11.12.2010. године, да је по занимању дипломирани педагог, да је држављанин Републике Србије, да није осуђивана за кривична дела која је чине неподобним за рад у државним органима, или за кривично дело за које је изречена казна затвора у трајању од шест месеци. Поред ових докумената, уз конкурс, тужиља је приложила и податке о дотадашњем радном искуству. Умешач на страни туженог пријавила се на конкрус дана 25.09.2013. године, а у пријави стоји да је завршила Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду и да је мастер психолог. Уз пријаву на конкурс приложила је сертификат тренинга о јачању животних вештина, сертификат о учешћу на инструктивном курсу за водитеља тренинг група, сертификат о учешћу на тренингу асертивности, сертификат из 2005. године, од априла и августа месеца, потврде о радном искуству, уверење о држављанству и уверење о неосуђиваности.
Тужиља је радила код туженог по уговорима на одређено време до 17.06.2014. године, када је поднела молбу за престанак радног односа, па је тужени донео решење о престанку радног односа тужиљи, на њен захтев, дана 17.06.2014. године.
Код овако утврђеног чињеничног стања, супротно жалбеним наводима тужиље, правилан је закључак другостепеног суда, да су и тужиља и умешач на страни туженог испуњавали услове конкурса од 10.09.2013. године. Тужиља је у поступку пред нижестепеним судовима доставила доказе да је по занимању дипломирани педагог, а не социјални радник, као што то неосновано у ревизији наводи.
Услови конкурса постављени су уже од услова предвиђених чланом 30. тачка 11. Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места од 01.11.2011. године, јер се за извршиоце тражи само висока, али не и виша стручна спрема.
Одлука о избору кандидата садржи образложење о томе које се радно место попуњава, када је расписан конкурс, колико лица се пријавило на конкурс, као и шта је утврђено у спроведеном поступку (благовременост пријаве кандидата, уредност документације, које лице и због чега је изабрано) и поуку о правном леку. Одлука је достављена кандидатима који су се пријавили на конкурс и кандидатима је дата могућност подношења делотворног правног лека.
Код овако утврђеног чињеничног стања у поступку је било нужно утврдити да ли коначна одлука директора о пријему кандидата у радни однос садржи оправдане разлоге давања приоритета изабраном кандидату, умешачу на страни туженог, који гарантују да ће управо умешач најбоље обављати послове радног места у интересу туженог, а испуњеност услова тражених конкурсом цени се у моменту закључења конкурса. Изостанак разлога (у образложењу) на којима је заснована одлука о избору, такву одлуку чини незаконитом.
На основу изложеног, а како су због погрешне примене Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места код туженог нижестепене пресуде за сада засноване на непотпуно утврђеном чињеничном стању, морале су бити укинуте и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење, применом члана 416. став 2. ЗПП.
Укинута је и одлука о трошковима поступка, на основу чл. 165. став 3. ЗПП, јер зависи од коначног исхода спора.
Председник већа – судија
Бранислава Апостоловић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић

.jpg)
