Рев2 1675/2019 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1675/2019
15.10.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Мирјана Степић, адвокат из ..., против туженог Града Ниша, Секретаријата за комуналне делатности, енергетику и саобраћај Ниш, кога заступа Градско правобранилаштво Ниш, ради поништаја решења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2342/2017 од 10.01.2019. године, у седници одржаној 15.10.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2342/2017 од 10.01.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П1 3736/16 од 07.03.2017. године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован захтев тужиоца којим је тражио да се поништи, као незаконит став први решења број .. од 28.04.2014. године и решење број .. од 13.09.2014. године. Ставом другим изреке, одбачена је тужба у делу којим је тужилац тражио да се поништи као незаконит став два и став три решења број .. од 28.09.2014. године. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженом на име трошкова поступка плати 160.500,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 2342/2017 од 10.01.2019. године, одбијена је, као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда у ставу првом и трећем изреке.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 87/18), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија недозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 26.05.2014. године, ради поништаја решења туженог о новчаном кажњавању тужиоца и о удаљењу тужиоца са рада. Према природи тражене правне заштите, ова парница спада у парнице из радних односа.

Чланом 441. ЗПП, прописано је да ревизија је дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности спора.

Имајући у виду да се у овом случају не ради о парници из радног односа у смислу члана 441. ЗПП (код којих је ревизија увек дозвољена), иако тужилац тужбом тражи заштиту права из радног односа, јер предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, то је Врховни кадациони суд нашао да је ревизија тужиоца недозвољена, на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП.

Са напред наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић