Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић, Гордане Комненић, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиље АА из села ..., Општина ..., чији је пуномоћник Тања Минчић Марковић, адвокат из ..., против туженог Србија Карго АД за железнички превоз робе Београд, кога заступа Јована Мемаровић, адвокат из ..., ради трошкова исхране у току рада и регреса за годишњи одмор, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1458/21 од 15.04.2021. године, у седници одржаној 22.09.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1458/21 од 15.04.2021. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1458/21 од 15.04.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П1 2145/20 од 18.01.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужени да јој исплати за месец март 2018. године на име накнаде трошкова исхране у току рада износ од 6.667,59 динара и трошкова регреса за коришћење годишњег одмора износ од 2.085,00 динара са законском затезном каматом на оба износа почев од 15.04.2018. године па до коначне исплате или на име накнаде трошкова исхране у току рада износ од 4.573,60 динара и трошкова регреса за коришћење годишњег одмора у износу од 1.998,69 динара са законском затезном каматом на оба износа почев од 15.04.2018. године до коначне исплате. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да се обавеже тужени да на име законске затезне камате на име дела неплаћеног топлог оброка од 2.640,00 динара исплати 100,00 динара са законском затезном каматом почев од 15.04.2018. године од коначне исплате и дела неплаћеног регреса за коришћење годишњег одмора од 1.000,00 динара исплати 100,00 динара са законском затезном каматом почев од 15.04.2018. године па до коначне исплате. Ставом трећим изреке обавезана је тужиља да туженом на име трошкова парничног поступка исплати 6.950,00 динара од чега на износ трошкова на име судских такси и трошкове вештачења у износу од 6.000,00 динара исплати законску затезну камату од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 1458/2021 од 15.04.2021. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.

Против наведене правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права позивајући се на члан 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености ревизије на основу члана 404. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 55/14) Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној јер исплата накнаде трошкова за исхрану у току рада и регреса за годишњи одмор за утужени период - март 2018. године која је извршена по ступању на снагу Колективног уговора туженог („Службени гласник Железнице Србије АД“ 24/18 од 24.05.2018. године) која је при том исказана у обрачунским листама за тужиљу, није спорна у судској пракси и не захтева ново тумачење права.

Ревизија није дозвољена ни као редовна.

По члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате поднета је 05.08.2020. године. Вредност предмета спора побијаног дела је испод динарске противвредности од 40.000 евра.

Како вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија тужене није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић