Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1937/2025
03.09.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез, Радославе Мађаров, Зорице Булајић и Ирене Вуковић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље AA из ..., чији је пуномоћник Марија Јоксовић, адвокат из ..., против тужене Основне школе „Аврам Мразовић“ са седиштем у Сомбору, коју заступа Правобранилаштво Аутономне покрајине Војводине, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 377/25 од 11.03.2025. године, у седници одржаној 03.09.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 377/25 од 11.03.2025. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 377/25 од 11.03.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 377/25 од 11.03.2025. године, одбијена је жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Сомбору П1 383/22 од 02.10.2024. године, којом је одбијен тужбени захтев да се обавеже тужена да тужиљи на име неисплаћене увећане зараде исплати 23.570,98 динара са законском затезном каматом од 01.07.2022. године до исплате, као и камату обрачунату до 30.06.2022. године од 4.234,00 динара и тужиља обавезана да туженој накнади парничне трошкове од 95.100,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је, на основу члана 404. ЗПП, благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Побијаном пресудом тужиљи, запосленој код тужене на радном месту ..., није признато право на исплату спорног износа. Тужиља захтев заснива на обрачуну зараде која се добија увећањем основног коефицијента од 17,32% за 4% на име додатка за старешинство на пун износ обрачунских сати по месецима. Код утврђења да је тужена школа зараду обрачунавала тако што је основни коефицијент увећавала за коефицијент за разредно старешинство само у месецима када је тужиља имала пун фонд сати рада, да у месецима у којима је радила само део месеца њој обрачунаван сразмеран износ овог коефицијента на сате рада, док у месецима у којима није имала ефективног рада додатак на старешинство није обрачунаван, судови налазе да је тужена поступала у складу са одредбама члана 187. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања, чланова 2, 8. и 11. Закона о платама у државним органима и јавним службама, чланова 2. и 3. Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама, чланова 20. и 23. Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама, као и члана 114. став 1. Закона о раду. Не постоји неисплаћена разлика плате, пошто се она остварује само за време проведено на раду и добија множењем основице и коефицијента, док се за дане одсуства са рада запосленом не обрачунава плата него накнада плате, у ком случају се не примењује коефицијент, с обзиром да се накнада плате не обрачунава множењем основице, него према просечној плати коју је запослени остварио у претходних 12 месеци у односу на месец за који се врши обрачун. Имајући у виду чињенично утврђење и правне разлоге на којима су засноване нижестепене пресуде, Врховни суд налази да не постоје правна питања која би налагала потребу да се о изјављеној ревизији одлучи као посебној, па је одлука у ставу првом изреке донета на основу члана 404. став 2. ЗПП.

Преузмите документ у ПДФ формату