Врховни суд је испитао правилност побијане пресуде у смислу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23) и утврдио да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Наводима ревизије којима се указује да је другостепена пресуда нејасна и неразумљива, да у битним чињеницама постоји противречност између онога што се у разлозима пресуде наводи и стања у списима, указује се на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, која повреда није ревизијски разлог у смислу члана 407. ЗПП.

Према чињеничном стању, тужиља је код тужене засновала радни однос на одређено време по уговору о раду од 31.08.2017. године, ради обављања послова „...“ до добијања сагласности за заснивање радног односа, а најкасније до краја школске 2017/2018 године. Тужиља је на истим пословима засновала радни однос на одређено време до попуњавања упражњеног радног места: уговором о раду од 31.08.2018. године најкасније до 31.08. школске 2018/2019 године, уговором о раду од 30.08.2019. године, са трајањем најкасније до 31.08. школске 2019/2020 године. Уговором о раду број .../... од 31.08.2020. године, тужиља је засновала радни однос на одређено време на истим пословима и под истим условима најкасније до 31.08. школске 2020/2021 године. Спорним решењем директора тужене број .../... од 31.08.2021. године тужиљи је престао радни однос 31.08.2021. године због истека рока на који је засновала радни однос уговором о раду број .../... од 31.08.2020. године, сходно члану 175. став 1. тачка 1. Закона о раду. Приговор тужиље против овог решења је одбијен решењем Управног одбора број .../... од 24.09.2021. године.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су правилно одбили захтев тужиље за поништај решења тужене од 31.08.2021. године и Управног одбора тужене од 24.09.2021. године, као и захтев тужиље за враћање на рад.

Неосновано се ревизијом побијају нижестепене пресуде због погрешне примене материјалног права.

Тужиља је била у радном односу код тужене по сукцесивно закључиваним Уговорима о раду на одређено време, са последњим закљученим Уговором о раду број .../... од 31.08.2020. године на одређено време најкасније до 31.08. школске 2020/2021 годину. Врховни суд налази да су нижестепени судови, код овако утврђеног чињеничног стања, правилно одбили тужбени захтев тужиље којим је тражила да суд поништи, као незаконита предметна решења тужене и обавеже тужену да тужиљу врати на рад.

Одредбом члана 155. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 88/2017...6/20), прописано је да се радни однос на одређено време у установи заснива на основу конкурса спроведеног на начин прописан за заснивање радног односа на неодређено време. Установа може да прими у радни однос на одређено време лице, под тачком 1. става 2. те одредбе закона, ради замене одсутног запосленог, преко 60 дана. Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време.

У конкретном случају предметна решења о престанку радног односа тужиље заснованог на одређено време код тужене и одбијање њеног приговора изјављеног против тог решења су законита, због истека рока на који је заснован Уговор о раду. Пошто је цитираном одредбом Закона о основама система образовања и васпитања искључена могућност прерастања радног односа заснованог на одређено време у радни однос на неодређено време, следи да тужиља неосновано истиче захтев за враћање на рад у радни однос.

Супротно ревизијским наводима, заснивање, постојање и престанак радног односа у установама предшколског, основног и средњег образовања и васпитања прописано је посебним законом, а то је Закон о основама система образовања и васпитања који, као специјални закон има примарну примену, док је Закон о раду као општи пропис супсидијаран у односу на питања која нису регулисана одредбама посебног закона. Закон о основама система образовања и васпитања у члану 10. прописује да радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, а у конкретном случају побијаним решењем је тужиљи престао радни однос по истеку рока на који је заснован уговором о раду од 31.08.2020. године. Ревизијским наводима не доводи се у сумњу законитост донетих решења нити је захтев усмерен на утврђивање да је дошло до преображаја радног односа.

Из изложених разлога, Врховни суд је одлуку као у изреци донео у смислу одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Добрила Страјина с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић