Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2886/18 од 12.04.2019. године, ставом првим изреке, жалба тужиоца је одбијена и првостепена пресуда потврђена. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију из свих законом прописаних разлога, на основу члана 404. став 1. ЗПП.

Врховни касациони суд је на основу члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 87/18), оценио да ревизија тужиоца није изузетно дозвољена.

Чланом 404. став 1. ЗПП, прописано је да ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), док је ставом 2. истог члана, прописано да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Тужилац је тужбом тражио да се утврди да је тужена извршила повреду пословне тајне, тако што је 22.10.2015. године, путем свог пуномоћника у предмету Основног суда у Старој Пазови, Судске јединице у Инђији П1 206/15 доставила поднесак, уз који је приложила документа, која представљају пословну тајну тужиоца, да се наложи туженој да уништи та документа и да се пресуда објави у дневном средству јавног информисања које се дистрибуира на целокупној територији Републике Србије, о трошку тужене, сматрајући да је тужена извршила повреду пословне тајне у смислу члана 10. став 2. Закна о заштити пословне тајне, јер је незаконито користила документа тужиоца која представљају пословну тајну. О захтеву тужиоца нижестепени судови су одлучили уз примену одредби Закона о заштити пословне тајне („Службени гласник РС“, бр.72/2011), оценившти да тужена достављањем предметне документације у поступку који је вођен пред Основним судом у Старој Пазови, Судске јединице у Инђији није предузела радње које за последицу имају откривање, прибављање или коришћење информације која представља пословну тајну, будући да су предметна документа достављена ради вођења те парнице и да нису била доступна трећим лицима, осим странкама у судском поступку, са којих разлога су одбили, као неоснован захтев тужиоца. Тужилац у ревизији указује на чињенична и правна питања конкретног спора и не прилаже доказе којима би поткрепио своје тврдње о неуједначеној судској пракси у предметима са истим или сличним чињеничним и правним основом, као што је овај, као и о супротним одлукама о истом захтеву као што је овај.

С обзиром на изнето, то следи да у овом случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, са којих разлога је Врховни касациони суд одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 24.03.2016. године.

Чланом 11. ставом 1. Закона о заштити пословне тајне, прописано је да у случају повреде пословне тајне, држалац пословне тајне може тужбом да покрене поступак пред судом против сваког лица које изврши повреду пословне тајне у смислу члана 10. став 2. овог закона, док је ставом 4. истог члана прописано да се на поступак по тужби из става 1. овог члана примењују одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

Чланом 441. ЗПП, прописано је да ревизија је дозвољена у парницама у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

Имајући у виду да се у овом случају не ради о парници из радног односа у смислу члана 441. ЗПП (код којих је ревизија увек дозвољена), јер предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, то ревизиија тужиоца није дозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић