Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 2866/2024
16.10.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Радославе Мађаров и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Игор Тасић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарства здравља, коју заступа законски заступник Државно правобранилаштво Београд, Одељење у Лесковцу, ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2049/24 од 17.07.2024. године, у седници одржаној 16.10.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2049/24 од 17.07.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 2049/24 од 17.07.2024. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Врању П1 646/23 од 25.04.2024. године, којом је обавезана тужена да тужиљи по основу решења Основног суда у Врању ИИ 3030/17 од 23.05.2017. године и закључка јавног извршитеља Станка Филиповића ИИ 1149/17 од 26.05.2017. године, исплати износ од 7.296,98 динара на име неисплаћене зараде за новембар 2016. године, трошкове извршног поступка настале пред Основним судом у Врању у предмету ИИ 3030/17 у износу од 6.933,00 динара, трошкове извршног поступка настале пред јавним извршитељем у предмету ИИ 1149/17 у износу од 3.600,00, као и трошкове парничног поступка у износу од 41.226,00 динара са законском затезном каматом на износ од 36.000,00 динара од извршности пресуде до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о посебној.

Испитујући дозвољеност ревизије, на основу члана 410. став 2. тачка 1. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

Законом о правобранилаштву („Службени гласник РС“ број 55/2014) прописано је да је Државно правобранилаштво орган који обавља послове правне заштите имовинских права и интереса Републике Србије (члан 2. ставови 1. и 2.); послове из надлежности правобранилаштва обавља правобранилац и његови заменици (члан 23. став 1.); када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање од стране адвоката, Државно правобранлаштво је овлашћено да предузима заступање под истим условима као адвокат (члан 11. став 4.).