Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 420. ставови 1, 2. и 6. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/2011 ... 10/2023), и одредбе члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), па је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 420. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да странке могу да изјаве ревизију против решења другостепеног суда којом је поступак правноснажно окончан. У смислу става 2. те одредбе Закона, ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

Предмет тражене правне заштите је решење о одбачају тужбе тужиоца поднете ради заштите од злостављања на раду, уз захтев за исплату накнаде нематеријалне штете од 100.000,00 динара. Побијаним решењем тужба је одбачена јер ју је, у име тужиоца, поднео пуномоћник, адвокат, против органа Републике Србије, Министарство унутрашњих послова, који нема својство правног лица, па је побијано решење донето применом одредби чланова 74. став 1. и 2., 79. став 1. и 80. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 29. став 1. Закона о спречавању злостављања на раду („Службени гласник РС“ бр. 36/2010), прописано је да запослени који сматра да је изложен злостављању од стране послодавца са својством физичког лица или одговорног лица у правном лицу може против послодавца да поднесе тужбу пред надлежним судом у року из члана 14. став 1. овог Закона, док је одредбом члана 29. став 3. тог Закона, прописано да је спор, поред осталог, из става 1. овог члана, радни спор.

Законом о спречавању злостављања на раду нису предвиђена посебна правила о дозвољености ревизије. Из тих разлога у спору ради утврђења злостављања на раду који представља радни спор, сходно се примењују правила о дозвољености ревизије из члана 441. и члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија увек дозвољена у парницама из радног односа у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

На основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу ради заштите од злостављања на раду и накнаде штете тужилац је поднео 23.11.2023. године, а вредност предмета спора је 100.000,00 динара.

Имајући у виду да је побијано решење о одбачају тужбе донето у спору у ком не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде у смислу одредбе члана 420. став 2. Закона о парничном поступку, јер се тражена правна заштита не односи на заснивање, постојање или престанак радног односа, а да вредност новчаног потраживања не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужиоца није дозвољена у смислу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413., у вези одредбе члана 420. ставови 1, 2. и 6. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић