.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 3686/2019
04.12.2019. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Бранка Станића, др Драгише Б. Слијепчевића и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ... и ББ из ..., чији је пуномоћник Драган Јасика, адвокат из ..., против тужених ВВ, кога заступа пуномоћник Весна Станимировић, адвокат из ..., и ГГ из ..., кога заступа пуномоћник Владислав Костић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизијама тужених изјављеним против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 3380/18 од 14.01.2019. године, у седници већа одржаној дана 04.12.2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизијама тужених изјављеним против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 3380/18 од 14.01.2019. године, као изузетно дозвољеним.
ОДБАЦУЈУ СЕ као недозвољене ревизије тужених, изјављене против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 3380/18 од 14.01.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Руми П1 48/18 од 10.09.2018. године, одбијен је део тужбеног захтева тужилаца за исплату накнаде за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора за месец јануар 2015. године у износима наведеним у изреци пресуде. Обавезани су тужени да тужиоцима солидарно исплате на име накнаде за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора за период од 01.02.2015. године до 31.08.2015. године појединачне месечне износе наведене у изреци пресуде са затезном каматом од доспелости до исплате. Обавезан је тужени ГГ да исплати тужиоцима накнаду за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора за период од 01.09.2015. године до 31.12.2017. године појединачне месечне износе наведене у изреци пресуде. Обавезани су тужени да тужиоцима солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 26.244,48 динара са затезном каматом од извршности до исплате, a тужени ГГ да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка у износу од 115.311,52 динара са затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Апелациони суд у Новом Саду је пресудом Гж1 3380/18 од 14.01.2019. године, одбио жалбе тужених и потврдио пресуду Основног суда у Руми П1 48/18 од 10.09.2018. године у усвајајућем делу.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени су изјавили благовремене ревизије због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права. Ревизије су изјавили на основу члана 404. Закона о парничном поступку, због потребе уједначавања судске праксе.
Одлучујући о дозвољености изјављених ревизија на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 55/14) Врховни касациони суд је нашао да нема места одлучивању о ревизијама тужених као изузетно дозвољеним, јер у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, уједначавањем судске праксе, као ни за новим тумачењем права, јер је питање исплате накнаде за исхрану у току рада и регреса за годишњи одмор довољно разјашњено у судској пракси, а образложења побијаних пресуда, за одлуку о усвајању тужбеног захтева тужилаца у складу су са постојећом судском праксом у тумачењу и примени материјалног права у вези са законским разлозима датим за усвајање тужбеног захтева, тако да не постоји потреба за изузетно дозвољеним ревизијама тужених у смислу члана 404. став 1. ЗПП.
Испитујући дозвољеност ревизија у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 55/14) Врховни касациони суд је нашао да ревизије нису дозвољене.
Према члану 441. ЗПП ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у овој врсти спорова, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба ради исплате накнаде на име регреса и топлог оброка поднета је суду дана 01.03.2018. године.
У овом спору из радног односа који се не односи на заснивање, постојање и престанак радног односа из члана 441. ЗПП, у коме је ревизија увек дозвољена, већ на потраживање у новцу у коме вредност предмета спора за сваког од тужилаца као обичних супарничара очигледно не прелази 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизије тужених нису дозвољене.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
