Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу код туженог на радном месту руковалац самоходне дизалице. Решењем туженог од 28.01.2014. године отказан му је уговор о раду због учињених повреда радне обавезе из члана 102. став 1. тачке 3, 17. и 18. Колективног уговора туженог, односно члана 5. став 1. тачке 2, 22. и 23. Анекса уговора о раду - неизвршавања, несавесног, неблаговременог и немарног извршавања послова; противправног присвајања имовине послодавца и противправног прибављања себи или другоме материјалне користи у вези са радом. Тужилац дана 03.11.2013. године, приликом преузимања машине, није извршио проверу стања горива. Истог дана око 19 часова тужилац је заглавио машину на неосветљеном месту које је 100 м удаљено од места на којем је радио по налогу свог руководиоца. Сменском надзорнику тужилац тада није пријавио све чињенице везане за рад машине, односно није пријавио да се иста не може стартовати, а у радном налогу је нетачно евидентирао дужину њеног ефективног рада. Приликом извлачења заглављене машине установено је да у њеном резервоару недостаје 400 литара горива.

На овако утврђено чињенично стање нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Одредбом члана 179. став 1. тачке 2. и 3. Закона о раду („Службени гласник Републике Србије“, број 24/05 ... 32/13) прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца, и то ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене општим актом или уговором о раду и ако запослени не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.

Анексом уговора о раду од 11.06.2002. године предвиђена је обавеза тужиоца да при доласку на радно место визуелно контролише исправност дизалице за рад, као и стање уља и горива у машини. Тужилац приликом преузимања машине није извршио контролу стања горива и тако је учинио повреду радне обавезе предвиђену чланом 5. став 1. тачка 2. тог анекса уговора о раду, односно члана 102. став 1. тачка 3. Колективног уговора туженог. Пропуст тужиоца да ту проверу изврши је скривљено неизвршавање радне обавезе, а неистинито приказивање ефективног рада машине, односно непријављивање чињенице да се машина не може стартовати је несавесно и немарно извршење послова.

Изјављеном ревизијом се, по оцени Врховног касационог суда, правилност одлуке о тужбеном захтеву неосновано оспорава због погрешне примене материјалног права.

У поступку отказа уговора о раду тужени је претходно упутио тужиоцу упозорење о постојању отказних разлога. Достављено упозорење садржи све елементе прописане одредбом члана 180. Закона о раду тако да тужиоцу није онемогућено право на одбрану од тврдњи туженог да је учинио повреду радне обавезе. Решење о умањењу основне зараде од 11.12.2013. године не представља сметњу да се тужиоцу изрекне мера отказа уговора о раду. Наведено решење није донето као санкција за повреду радне обавезе већ због радног учинка тужиоца који је у новембру 2013. године био испод стандардног. Осталим наводима тужилац оспорава утврђено чињенично стање што по члану 407. став 2. ЗПП није дозвољено, осим у случајевима из члана 403. став 2. тог закона који се у овом спору нису остварили.

Сходно изложеном, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић