Рев2 3946/2023 3.5.1

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 3946/2023
04.09.2024. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Зорице Булајић и Ирене Вуковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Мирјана Прерадовић Радосављевић, адвокат из ..., против туженог ДЈУП „Белоцркванска језера“, Бела Црква, као правног следбеника ЈП „Белоцрквански водовод и канализација“, Бела Црква, чији је пуномоћник Ненад Гуцуљ, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2505/23 од 12.07.2023. године, у седници одржаној 04.09.2024. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2505/23 од 12.07.2023. године

ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду ревизијских трошкова.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Вршцу, Судска јединица у Белој Цркви П1 128/21 од 02.03.2023. године, ставом првим изреке, одбијен је предлог тужиоца за ослобађање од плаћања судских такси. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се утврди да је засновао радни однос на неодређено време од 01.10.2019. године код туженог, тадашњег ЈП „Белоцрквански водовод и канализација“, Бела Црква, које се сада налази у склопу ДЈУП „Белоцркванска језера“, Бела Црква, са седиштем у Белој Цркви, да се обавеже тужени да му исплати разлику између примања која су исплаћена тужиоцу и примања која би му припала на пословима ... и ..., са законском затезном каматом на појединачне опредељене износе, као неоснован. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженом на име накнаде трошкова парничног поступка исплати 165.729,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 2505/23 од 12.07.2023. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца, потврђена првостепена пресуда и одбијени захтеви тужиоца и туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, ревизију је благовремено изјавио тужилац због погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану одлуку на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 24/05 ... 10/23), Врховни суд је утврдио да је ревизија тужиоца неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју овај суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је у периоду од 01.10.2019. године до 18.07.2021. године, по основу закључених уговора о делу био радно ангажован код правног претходника туженог на пословима ... и ..., у периоду од 21.07.2021. до 18.08.2021. године није радио, а затим је у периоду од 19.08.2021. до 18.10.2021. године на основу уговора о обављању привремених и повремених послова обављао исте послове ... и ... . Наведени послови спадају у делатност туженог као јавног предузећа и систематизовани су као послови инкасанта. Тужилац је престао са радом код туженог 18.10.2021. године истеком периода на који је закључен уговор о привременим и повременим пословима. У овој парници тужилац тражи да се утврди да је засновао радни однос на неодређено време код туженог 01.10.2019. године на пословима инкасанта.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да између тужиоца и туженог није успостављен однос који је по садржини и квалитету имао све елементе радног односа, те да тужилац, сходно члану 231. ЗПП, није доказао да је наведене послове обављао са пуним радним временом, односно да је послове за које је био ангажован обављао у подједнаком обиму и са истим квалитетом као и стално запослени радници код туженог на истоврсним пословима, због чега су тужбени захтев тужиоца одбили.

Према оцени Врховног суда, правилно су нижестепени судови одбили тужбени захтев.

Одредбом члана 27е став 34. Закона о буџетском систему („Службени гласник РС“ број 108/13...95/18), прописано је да корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31.12.2019. године. Чланом 105. истог закона, прописано је да ако су одредбе других закона односно прописа, у супротности са овим законом, примењују се одредбе овог закона.

По налажењу Врховног суда, норме Закона о буџетском систему су lex specialis и дерогирају норме Закона о раду (у конкретном случају одредбу члана 32.), а што произлази и из члана 105. Закона о буџетском систему. Дакле, нема места примени одредбе члана 32. Закона о раду, на коју се тужилац позива током поступка у прилог основаности свог тужбеног захтева, јер се њеној примени супротставља одредба члана 27е став 34. у вези са чланом 105. Закона о буџетском систему. Прописима којима се ограничава број запослених на неодређено време императивног су карактера. Полазећи од тога и у конкретном случају се имају применити одредбе Закона о буџетском систему, те Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Службени гласник РС“ број 95/18), јер су обавезујуће и за туженог и биле су у примени у време настанка спорног односа, па како је истим било забрањено запошљавање нових лица у јавном сектору ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места, осим у изузетним случајевима (уз сагласност надлежног органа Владе), то је правилно побијаном одлуком одбијен тужбени захтев тужиоца.

Како је неоснован тужбени захтев којим је тужилац тражио да се утврди да је засновао радни однос код туженог на неодређено време, то је правилно одбијен и захтев тужиоца за исплату разлике између примања која су му исплаћена за обављени рад по основу уговора о делу и уговора о привременим и повременим пословима и зараде која би му била исплаћена на пословима инкасанта код туженог.

Из напред изложеног, неосновани су наводи ревизије о погрешној примени материјалног права, а како се осталим наводима ревизије не доводи у питање правилност побијане одлуке, Врховни суд је одлучио као у изреци применом одредбе члана 414. став 1. ЗПП.

Одбијен је захтев тужиoца за накнаду ревизијских трошкова имајући у виду да по ревизији није успео, а у смислу члана 153. у вези члана 165. ЗПП.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић