Допунским решењем Вишег суда у Београду Гж1 109/19 од 15.08.2019. године одбијена је, као неоснована жалба тужиоца и потврђено првостепено решење у ставу другом изреке.

Против правноснажних решења донетих у другостепеном поступку, тужилац је благовремено изјавио ревизију, из свих законом прописаних разлога, позивом на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14), прописано је да ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Ставом 2. истог члана прописано је да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Тужилац је изјавио посебну ревизију против одлуке којом није дозвољено субјектнивно преиначење, односно проширење тужбе у односу на „Инфраструктура железнице Србије“ АД Београд. Посебна ревизија може да се изјави само против правноснажне пресуде донете у другом степену под условима који су прописани чланом 404. став 1. ЗПП. Против решења којим се одлучује о захтеву странке за проширење тужбе на још једног туженог у смислу члана 205. став 2. ЗПП, не може да се изјави посебна ревизија. Такође, у погледу одлуке о трошковима поступка нису испуњени услови из члана 404. ЗПП, а изражени став другостепеног суда је у складу са постојећом праксом.

Са напред наведених разлога, Врховни касациони суд налази да у овом случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца, као изузетно дозвољеној, применом члана 404. став 1. ЗПП, па је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Чланом 420. став 1. ЗПП, прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правоснажно окончан, док је ставом 2. истог члана прописано да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

Ревизијом се побија правилност другостепеног решења којим није дозвољено проширење тужбе у односу на „Инфраструктуру железнице Србије“ АД Београд, па како се наведеним решењем поступак правноснажно не окончава, јер је реч о процесним одлукама суда у вези учешћа других лица у парници, то ревизија тужиоца није дозвољена.

Побијеним допунским решењем од 15.08.2019. године правноснажно је одлучено о трошковима поступка, тако што је одбијена, као неоснована, жалба тужиоца и потврђено решење којим је одлучено да свака странка сноси своје трошкове поступка. Како се ради о споредном тражењу, то ревизија тужиоца против таквог решења је недозвољена.

На основу члана 413. ЗПП Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

С обзиром на то да тужилац није успео у поступку по ревизији, то је овај суд сагласно члану 165. у вези са чланом 153. и 154. ЗПП одлучио као у ставу трећем изреке.

Председник већа-судија

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић