.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 4072/2023
24.02.2023. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Гордане Џакула, председника већа, Jелене Ивановић, Јелице Бојанић Керкез, Марине Милановић и Весне Станковић, чланова већа, у парници тужиље АА, из ..., чији је пуномоћник Ивица Вуковић, адвокат из ..., против туженог Здравственог центра Зајечар, Зајечар, кога заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Зајечару, ради поништаја решења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1856/22 од 06.07.2022. године, у седници већа одржаној 24.02.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ посебна ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1856/22 од 06.07.2022. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1856/22 од 06.07.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Зајечару П1 1141/21 од 04.02.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се поништи као незаконито решење туженог број 8901 од 29.12.2020. године. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове парнчног поступка у износу од 103.500,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 1856/22 од 06.07.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда у ставу првом изреке. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу другом изреке и обавезана тужиља да туженом накнади трошкове поступка у износу од 58.500,00 динара, а захтев туженог за накнаду трошкова поступка преко досуђеног до траженог износа од 103.500,00 динара одбијен као неоснован. Против правноснажне другостепене пресуде тужиља је благовремено изјавила посебну ревизију у смислу члана 404. Закона о парничном поступку. Одредбом чланa 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13 – УС, 74/13 – УС , 55/14, 87/18, 18/20) – у даљем тексту: ЗПП, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Ставом 2. истог члана закона прописано је да о дозвољености и основаности из става 1. овог члана, одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Врховни касациони суд је на основу овлашћења из члана 404. ЗПП закључио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној, јер није потребно да се размотре правна питања од општег интереса, нити правна питања у интерсу равноправности грађана, нема потребе за уједначавањем судске праксе, као ни за и новим тумачењем права.
Предмет тражене правне заштите је поништај решења којим је тужиљи изречена мера опомене са најавом отказа која се састоји у томе да ће јој бити отказан Уговор о раду без поновног упозорења уколико у наредном периоду од шест месеци учини исту повреду радне дисциплине. Одлука која се ревизијом побија у складу је са судском праксом у предметима са истим правним основом, а односи се на примену одредбе члана 179. став 2. тачка 1) Закона о раду (''Службени гласник РС'', број 24/05 ...13/07), због чега су ревизијски наводи којима се указује на различите одлуке Врховног касациног суда без утицаја. На основу наведеног, Врховни касациони суд одлучио је као у ставу првом изреке, применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП. Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5) ЗПП, у вези члана 441. ЗПП и оценио да ревизија није дозвољена.
Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.
Тужиља је 18.01.2021. године поднела тужбу ради поништаја решења туженог којим јој тужиљи изречена мера опомене са најавом отказ, па како се у конкретном случају не ради о спору о заснивању, постојању и престанку радног односа из члана 441. Закона о парничном поступку, ревизија тужиље није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.
Ревизија тутужиље није дозвољена ни у смислу одредбе члана 403. став 2. тачка 2) ЗПП, којом је прописано да је ревизија увек дозвољена ако је другостепени суд преиначио првостепену пресуду и одлучио о захтевима странака, јер се та одредба не примењује у случају када је другостепени суд преиначио само одлуку о трошковима поступка.
Врховни касациони суд је стога, на основу члана 413. ЗПП, одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Гордана Џакула,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
