У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Данијеле Николић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Душан Марковић, адвокат из ..., против туженог „MERCATOR S“ д.о.о. са седиштем у Новом Београду, чији је пуномоћник Леа Герасимовић, адвокат из ..., ради поништаја решења и враћања на рад, одлучујући о ревизији тужиље која је изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 802/19 од 15.08.2019. године, у седници већа одржаној 10.09.2020. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 802/19 од 15.08.2019. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужене за накнаду трошкова поступка по ревизији.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 2490/18 од 27.12.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се поништи као незаконито решење о отказу уговора о раду туженог број ... од 18.01.2018. године, као и да се обавеже тужени да је врати на рад, као неоснован. Ставом другим изреке, одбачена је тужба у делу у коме је тужиља тражила да суд обавеже туженог да је распореди на радно место – послове и радне задатке који одговарају њеној стручној спреми, знању и радном искуству, као недозвољена. Ставом трећим изреке обавезана је тужиља да на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 87.000,00 динара у року од 15 дана од дана достављања писменог отправка пресуде, под претњом извршења.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 802/19 од 15.08.2019. године ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П1 2490/18 од 27.12.2018. године. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова поступка по жалби, као неоснован.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужени је дао одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 са изменама и допунама), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом тужиље се не указује на друге битне повреде одредаба парничног поступка.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била запослена код туженог на основу Уговора о раду од 01.12.2016. године, а решењем број ... од 18.01.2018. године тужиљи је отказан Уговор о раду из разлога што је својом кривицом учинила повреде радне обавезе и то: неизвршавање или несавесно и немарно извршавање радних дужности и обавеза, неблаговремено или неправилно извршавање одлуке и правила донетих од стране послодавца у виду упутства или наређења, као и немаран однос и неодговорно и нецелисходно коришћење средстава рада, поверене робе, документације и сл. и то тако што је дозволила да се у зони њене одговорности у ... затекну артикли са истеком рока употребе, на дан 07.12.2017. године и на дан 10.12.2017. године, иако је била у обавези да редовно прати рокове и повлачи артикле из промета пре истека рока употребе. На основу Уговора о раду тужиља је била у обавези да свакодневно прати рокове и употребе артикала, пре свега да ажурно и уредно евидентира рокове у свесци рокова, повлачи артикле из промета пре истека рока употребе, да свакодневно посвећује дужну пажњу и да се стара да у додељеној зони одговорности у промету буду искључиво артикли у оквиру дозвољеног рока употребе, што није чинила, а што је предвиђено и Анексом II Правилника о организацији и систематизацији послова број 5241/4 од 19.10.2017. године. Тужиља је распоредом задужења и одговорности запослених по продајним местима била задужена за робну групу: ... и упозорена да пропуст који се односи на рокове трајања робе представља тежу повреду радних обавеза која може бити санкционисана отказом уговора о раду. Приликом контроле дана 07.12.2017. године и 10.12.2017. године, у продајном делу објекта за који је задужена тужиља, затечено је у продаји више артикала са истеком рока трајања. Тужени је приликом доношења решења о отказу уговора о раду тужиљу упозорио на постојање разлога за отказ уговора о раду Упозорењем број 4145 од 19.12.2017. године, које је уручено тужиљи дана 29.12.2017. године, након чега је донето решење о отказу уговора о раду број ... од 18.01.2018. године које је тужиља примила дана 19.01.2018. године.

Одредбом члана 179. став 2. тачка 1, 3. и 5. Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/05 са изменама и допунама), прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе и то ако несавесно или немарно извршава радне обавезе, ако нецелисходно или недговорно користи средства рада, ако учини другу повреду радне обавезе утврђену општим актом односно уговором о раду. Одредбом члана 180. Закона о раду прописано је, да је послодавац дужан да пре истека уговора о раду, у случају из члана 179. став 2. и 3. закона, запосленог писменим путем упозори на постојање разлога за отказ уговора о раду и да му остави рок од најмање 8 дана, од дана достављања упозорења, да се изјасни на наводе из упозорења, у упозорењу става 1. овог члана, послодавац је дужан да наведе основ за давање отказа, чињенице и доказе које доказују да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на упозорење. Упозорење се доставља запосленом на начин прописан за достављање решења о отказу уговора о раду и члана 185. овог закона.

Одредбом члана 3. Уговора о раду од 01.12.2016. године, закљученог између туженог и тужиље уговорено је, између осталог, да тужиља свакодневно прати рокове употребе артикала, а пре свега ажурно и уредно евидентира рокове у свесци рокова, повлачи артикле из предмета пре истека рока употребе и свакодневно посвећује дужну пажњу у старању да у дозвољеној зони одговорности у промету буду искључиво артикли у оквиру дозвољеног рока употребе.

Одредбом члана 16. тачка 1, 2. и 12. уговора о раду између осталог уговорено је и да запосленом престаје радни однос отказом уговора о раду од стране послодавца, ако својом кривицом учини следеће повреде радних обавеза и то: неизвршавање или несавесно и немарно извршавање радних дужности и обавеза, неблаговремено или неправилно извршавање одлуке и правила донетих од стране послодавца у виду упутства или наређења и немаран однос и недоговорно и нецелисходно коришћење средстава рада, поверене робе, документације и слично.

Дакле, уговором о раду и распоредом задужења и одговорности запослених у продајним местима предвиђена је дужност тужиље да свакодневно прати рокове употребе артикала, а пре свега ажурно и уредно евидентира рокове у свесци рокова, повлачи артикле из промета пре истека рока употребе, као и да пропуст који се односи на рокове трајања робе на полици, представља пропуст који спада у тежу повреду радних обавеза која може бити санкционисана отказом уговора о раду.

Тужиља у ревизији неосновано указује да је пословођа одговоран за истек рока употребе и да тужиља није имала све податке о примљеној роби, да је могла само с времена на време да прегледа артикле, из разлога што јој је било наложено да контролише две гондоле дужине 4 метра и још другог простора у коме се налази више стотина различитих артикала, а поред тога имала је обавезу да слаже робу, ради на каси, одржава хигијену продавнице и води евиденцију о истицању рока употребе за неколико стотина производа, обзиром да понашање тужиље садржи све елементе бића повреде радних обавеза прописаних закљученим Уговором о раду, због чега је тужиљи и престао радни однос.

На основу напред наведеног, сагласно одредби члана 414. став 1. Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Одлука о захтеву тужене за накнаду трошкова поступка по ревизији, садржана у другом ставу изреке, донета је применом члана 165. став 1. ЗПП. Трошкови тужене за одговор на ревизију, по оцени Врховног касационог суда, нису били неопходни за вођење ове парнице.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић