Рев2 4389/2023 3.5.7

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 4389/2023
30.01.2025. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића и Марије Терзић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Мила Симић, адвокат из ..., против тужене Апотекарске установе „Веба фарм“ у Свилајнцу, чији је пуномоћник Светлана Ратковић, адвокат из ..., ради утврђења постојања радног односда, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 2180/23 од 01.09.2023. године, у седници одржаној 30.01.2025. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 2180/23 од 01.09.2023. године.

ОДБИЈАЈУ СЕ, као неосновани, захтеви тужиље и туженог за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 2180/2023 од 01.09.2023. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Деспотовцу, Судска јединица у Свилајнцу П1 189/21 од 06.04.2023. године, исправљене решењем истог суда П1 189/21 од 08.05.2023. године, којом је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди постојање радног односа на неодређено време са даном 01.10.2021. године код тужене, на пословима ... радника и да се обавеже тужена да тужиљи призна сва права која јој као запосленој по основу рада припадају код тужене и обавезана је тужиља да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 127.200,00 динара са каматом од дана извршности до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

Тужени је поднео одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11...10/23), Врховни суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а на друге разлоге предвиђене чланом 407. став 1. истог закона, ревидент не указује.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је са туженом закључила два уговора о раду на одређено време, уговор од 01.03.2021. године који је трајао до 30.06.2021. године и уговор о раду од 01.07.2021. године који је трајао до 30.09.2021. године. По истеку уговора о раду на одређено време који је трајао до 30.09.2021. године тужиља више није долазила на рад код тужене и поред позива тужене да закључи нови уговор о раду. Пре закључених уговора о раду на одређено време од 01.03.2021. године и 01.07.2021. године, тужиља је са туженим закључила уговор о стипендирању стручне преквалификације 09.01.2020. године, а 26.03.2021. године уговор о стручном оспособљавању и усавршавању. Тужиља се није одазвала позиву тужене да закључи нови уговор о раду и није долазила на рад код тужене након 30.09.2021. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да је захтев тужиље неоснован, да тужиља није доказала да је по истеку уговора о раду обављала рад код тужене, те да нема основа да јој се утврди да је засновала радни однос на неодређено време код тужене са даном 01.10.2021. године, јер иста није радила, није обављала радне задатке код тужене по истеку рока из закљученог уговора о раду, те да нису испуњени услови из члана 32. и 37. Закона о раду за утврђивање постојања уговора о раду на неодређено време.

По оцени Врховног суда нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Наиме, одредбом члана 32. Закона о раду („Сл.гласник РС“, бр.24/05...113/2017) прописано је да се уговор о раду закључује пре ступања запосленог на рад, у писаном облику (став 1.), ако послодавац са запосленим не закључи уговор о раду у складу са ставом 1. овог члана, сматра се да је запослени засновао радни однос на неодређено време даном ступања на рад (став 2.).

У конкретном случају тужиља даном ступања на рад са туженом закључила је уговор о раду на одређено време 01.03.2021. године са трајањем од три месеца, а други 01.07.2021. године са трајањем до 30.09.2021. године, да се по истеку другог уговора о раду није вратила на рад код тужене, па су правилно нижестепени судови закључили да нема места примени одредбе члана 32. Закона о раду, што значи да нису испуњени услови из наведене одредбе Закона о раду, те је неоснован захтев тужиље да се утврди да је засновала радни однос на неодређено време код тужене са даном 01.10.2021. године.

Неосновани су наводи тужиље истакнути у ревизији којима указује да тужена није донела решење о престанку радног односа тужиљи услед истека рока на који је уговор о раду закључен, већ да је тужиљу позвала ради закључења новог уговора, до чега није дошло због болести тужиље, те да је погрешно примењена одредба члана 32. Закона о раду којом је прописано да се уговор о раду закључује пре ступања запосленог на рад у писаном облику, те да уколико послодавац са запосленим не закључи уговор о раду пре његовог ступања на рад, сматра се да је запослени засновао радни однос на неодређено време, даном ступања на рад. Ово стога, што је тужиља уговор о раду на одређено време са туженом закључила пре ступања на рад код тужене а исти је трајао све до 30.09.2021. године, након чега тужиља више није обављала рад код тужене нити је долазила на посао, нити се одазвала на позиве тужене да закључи нови уговор о раду, па нема места примени одредбе члана 32. став 2. Закона о раду.

Врховни суд је ценио и остале ревизијске наводе којима се не доводи у сумњу правилност побијане пресуде, па ти наводи нису посебно образлагани.

Тужиља није успела у ревизијском поступку, па нема право на трошкове тог поступка које је тражила и определила у смислу члана 153. и 154. ЗПП, а захтев туженог за накнаду трошкова одговора на ревизију је неоснован, имајући у виду да наведени трошкови нису били потребни ради вођења овог поступка.

Из наведених разлога применом члана 414. став 1. и члана 165. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић