.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 47/2020
23.12.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Вера Миленковић, адвокат из ..., против тужене Прве техничке школе у Јагодини, чији је пуномоћник Јелена Митровић, адвокат из ..., ради поништаја решења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против решења Апелационог суда у Крагујевцу Гж1. 375/19 од 03.09.2019. године, у седници од 23.12.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против решења Апелационог суда у Крагујевцу Гж1. 375/19 од 03.09.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Јагодини П1 20/2016 од 06.12.2018. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да се поништи решење директора тужене бр .. од 23.12.2015. године којим је утврђено да тужиљи престаје потреба за рад у обиму од 66% радног времена даном коначности тог решења. Ставом другим изреке тужиља је обавезана да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 126.000,00 динара.
Решењем Апелационог суда у Крагујевцу Гж1. 375/19 од 03.09.2019. године, ставом првим изреке укинута је првостепена пресуда и одбачена тужба тужиље за поништај решења директора тужене од 23.12.2015. године. Ставом другим изреке тужиља је обавезана да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 112.500,00 динара.
Против другостепеног решења, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Врховни касациони суд је испитао побијанo решење у смислу чл. 408. и 403. став 2. тачка 3. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП у вези са чланом 420. став 1. ЗПП и утврдио да ревизија тужиље није основана.
У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Ревизијом се неосновано указује на битну повреду поступка учињену пред другостепеним судом, у смислу члана 374. став 1. ЗПП, будући да је другостепени суд био овлашћен да укине првостепену пресуду и одбаци тужбу, у смислу члана 387. став 1. тачка 4. ЗПП.
Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је тужбом од 26.01.2016. године тражила поништај решења директора тужене бр .. од 23.12.2015. године, којим је утврђено да тужиљи, запосленој код тужене на радном месту ... радника, престаје потреба за радом у обиму од 66% радног времена даном коначности тог решења. На наведено решење тужиља је уложила приговор школском одбору, који је решењем бр .. од 12.01.2016. године одбио приговор тужиље као неоснован и потврдио првостепено решење директора тужене. Тужиља је решење школског одбора примила 13.01.2016. године, а у овом поступку није тражила поништај тог решења.
С обзиром на наведено, правилно је побијаним другостепеним решењем првостепена пресуда укинута и одбачена тужба за поништај решења директора тужене.
Чланом 57. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“ 72/09 ... 68/15) прописана је надлежност школског одбора, који према тачки 9. овог члана одлучује по жалби, односно приговору на решење директора. Према члану 45. став 1. тог закона на решење о остваривању права, обавеза и одговорности запослени има право на приговор органу управљања, а ставом 7. истог члана прописано је да ако орган управљања одлучи по приговору или ако запослени није задовољан другостепеном одлуком може се обратити надлежном суду у року од 15 дана од истека рока за доношење одлуке, односно од дана достављања одлуке.
Из наведених законских одредаба произлази да је Законом о основама система образовања и васпитања прописана двостепеност у поступку одлучивања о правима, обавезама и одговорностима запослених у установама васпитања и образовања, те да предмет тужбеног захтева у судском спору мора бити коначна одлука послодавца донета поводом приговора запосленог против првостепеног решења. Како у конкретном случају тужиља тужбом није тражила поништај другостепеног решења школског одбора, које је примила 13.01.2016. године, то је правилан закључак другостепеног суда да првостепено решење није могло бити предмет судске заштите, па је тужба одбачена.
Неосновано се ревизијом тужиље указује на погрешну примену материјалног права и наводи да је предмет судске заштите могло бити правноснажно првостепено решење, јер то не произлази из наведених одредаба Закона о основама система образовања и васпитања.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП, у вези са чланом 420. став 6. истог закона.
Председник већа – судија
Јасминка Станојевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
