Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 783/2021
15.06.2022. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Властимир Симоновић, адвокат из ..., против туженог Центра за економику домаћинства „Даница Вуксановић“ у ликвидацији, Лесковац, кога заступа Мирослав Милић ликвидациони управник из ..., ради утврђења ништавости дела решења о отказу уговора о раду, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2853/2019 од 06.03.2020. године, у седници одржаној 15.06.2022. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2853/2019 од 06.03.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу П1 138/18 од 26.06.2019. године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је ништав део решења туженог број .. од 19.01.2018. године у ставу 1. диспозитива којим је утврђено да тужиљи радни однос престаје услед покретања ликвидационог поступка, јер је тужиља правноснажним, извршним и коначним решењем број .. од 23.11.2017. године проглашена вишком запослених. Ставом другим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 1853/2019 од 06.03.2020. године, одбијена је, као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у складу са чланом 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11...18/20), и утврдио да је ревизија тужиље неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, на коју се указује ревизијом није законом прописан ревизијски разлог, према одредби члана 407. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је код туженог била у радном односу на неодређено време и обављала послове „ББ“, на основу Уговора о раду од 01.06.2015. године. Скупштина града Лесковца 11.09.2017. године донела је Одлуку о максималном броју запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе Града Лесковца за 2017. годину, којом је за туженог предвидела 0 запослених на неодређено време. Ова одлука објављена је у Службеном гласнику Града Лесковца број 16 од 13.09.2017. године. У циљу реализације наведене Одлуке в.д. директор туженог 23.11.2017. године донео је Одлуку о проглашењу вишка запослених, којом је у тачки 1. наведено да се проглашавају вишком сви запослени код туженог који се након спроведене анкете нису сагласили да им радни однос престане споразумно уз исплату новчане накнаде. У тачки 2. исте Одлуке дат је приказ радних места запослених из тачке 1, међу којима се налази и радно место тужиље – „ББ“, са 0 извршилаца. Одлуком Управног одбора туженог од 15.12.2017. године дата је сагласност на Одлуку в.д. директора туженог од 23.11.2017. године о проглашењу вишка запослених код туженог. Решењем в.д. директора туженог од 23.11.2017. године, ставом првим, тужиља је проглашена вишком запослених, а ставом другим, утврђено је да тужиља има право на исплату отпремнине због престанка потребе за њеним радом у висини која не може бити нижа од 1/3 зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу у јавном сектору или 1/3 просечне зараде у РС по последњем објављеном податку РЗС за сваку навршену годину рада у радном односу у јавном сектору, што је повољније за радника. Према ставу четвртом истог решења, отпремнина из става другог исплатиће се у року од 30 дана од дана престанка радног односа. У решењу није наведен датум када ће тужиљи престати радни однос код туженог. Скупштина града Лесковца донела је 11.01.2018. године Одлуку о укидању туженог, због непостојања законских услова за обављање делатности. Истом одлуком покренут је поступак ликвидације над туженим, разрешен дужности в.д. директор туженог и постављен ликвидациони управник. Одређено је да ступањем на снагу ове Одлуке престаје радни однос свих запослених лица код туженог, као и радно ангажовање лица ангажованих по другим основама (привремени и повремени послови, уговор о делу, уговор о стручном оспособљавању и усавршавању, допунски рад и друго) – члан 8, а чланом 9. прописано је да ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику града Лесковца. Решењем Привредног суда у Лесковцу Фи 10/2018 од 18.01.2018. године, као регистарског суда, регистровано је покретање поступка ликвидације над туженим. Ликвидациони управник туженог донео је 19.01.2018. године решење којим се тужиљи отказује уговор о раду са 08.01.2018. године, и да јој радни однос престаје услед покретања ликвидационог поступка над туженим. Тужиља је 29.01.2018. године туженом поднела пријаву ради исплате неисплаћених потраживања, међу којима се налази и неисплаћена отпремнина у износу од 424.359,67 динара. На седници одржаној 30.01.2018. и 31.01.2018. године, Скупштина града Лесковца донела је решење о разрешењу в.д. директора, Управног и Надзорног одбора туженог. Град Лесковац је Одлуком о буџету за 2018. годину предвидео средства за исплату отпремнине запосленима код туженог, међу којима је и тужиља.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања по оцени Врховног касационог суда, правилно су одлучили нижестепени судови, када су одбили, као неоснован захтев тужиље.