Решавајући настали сукоб месне надлежности, на основу члана 32. став 1. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23) и члана 22. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 18/20), Врховни суд је нашао да је за поступање у овом предмету месно надлежан Основни суд у Лесковцу, Судска јединица у Власотинцу.

У конкретном случају, поступак је покренут предлогом за извршење на основу веродостојне исправе по предлогу извршног повериоца, против извршних дужника, ради намирења новчаног потраживања по основу дуга и трошкова извршног поступка. Против решења о извршењу извршни дужници су благовремено изјавили приговор, али према стању у предмету нису истицали приговор месне ненадлежности суда.

После усвајања приговора и одређивања да ће се поступак наставити као поводом приговора против платног налога по правилима парничног поступка, из члана 455. до 466. ЗПП, у таквој парници ранији извршни поверилац има положај тужиоца, а извршни дужник има положај туженог. Парнични суд цени своју стварну и месну надлежност применом одредаба Закона о парничном поступку.

Применом одредбе члана 19. ЗПП, суд ће по службеној дужности да се огласи месно ненадлежним ако постоји искључива месна надлежност неког другог суда, а ако за спор није искључиво месно надлежан неки други суд решење о месној ненадлежности суд може донети само поводом приговора туженог у одговору на тужбу, а ако се тужба не доставља на одговор, по приговору туженог истакнутог најкасније на припремном рочишту, односно на првом рочишту за главну расправу ако се припремно рочиште не одржава, а пре упуштања у расправљање о главној ствари (члан 19. став 1, 3. и 4. ЗПП).

У конкретном случају, извршни поверилац се у предлогу за извршење позвао на споразум о надлежности Првог основног суда у Београду која је уговорена чланом 8. Уговора о финансирању програма самозапошљавања број ...-...-.../... од 04.10.2010. године којим је предвиђено да су уговорне стране сагласне да све евентуалне међусобне спорове који проистекну из овог уговора решавају споразумно, у противном уговара се надлежност суда у Београду. Основни суд у Лесковцу, Судска јединица у Власотинцу се огласио месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари на основу члана 65. ЗПП с обзиром да да су се странке споразумеле да је у случају спора надлежан суд у Београду, а што произилази из приложеног уговора.

Како су странке приложеним уговором о финансирању програма самозапошљавања од 04.10.2010. године уговориле месну надлежност основног суда у Београду (члан 8. уговора), без ближег означења на који се од основних судова у Београду тако уговорена надлежност односи сагласно члану 3. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Сл. гласник РС“ 101/2013), то у конкретном нема споразума о месној надлежности између странака у смислу члана 65. ЗПП, па се Основни суд у Лесковцу, Судска јединица у Власотинцу није могао огласити месно ненадлежним (позивајући се на споразум о месној надлежности странака) и предмет уступити на даљу надлежност Првом основном суду у Београду.

Према члану 59. ЗПП за суђење у споровима имаоца менице или чека против потписника, поред суда опште месне надлежности, надлежан је и суд места плаћања, а према члану 111. Закона о меници за спорове који се покрећу на основу тужбе имаоца менице против њених потписника надлежан је и суд на чијем се подручју налази место плаћања.

Према садржини менице приложене уз предлог за извршење, место где плаћање по меници треба да се изврши није посебно одређено, па је за суђење месно надлежан Основни суд у Лесковцу, Судска јединица у Власотинцу.

На основу изнетог, Врховни суд је применом члана 22. став 2. Закона о парничном поступку одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић