
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 181/2020
04.06.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Дејан Живковић, адвокат из ..., против тужених ББ и ВВ, обоје из села ..., Врање, ради исељења, решавајући сукоб стварне надлежности између Апелационог суда у Нишу и Вишег суда у Врању, у седници већа одржаној 04.06.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За одлучивање о жалби тужене ВВ из села ..., Врање, изјављеној против пресуде због изостанка Основног суда у Врању П 1449/13 од 18.12.2013. године, исправљене решењима истог суда П 1449/13 од 26.08.2014. године и П 1449/13 од 27.08.2019. године, СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Виши суд у Врању.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом због изостанка Основног суда у Врању П 1449/13 од 18.12.2013. године, која је исправљена решењима истог суда П 1449/13 од 26.08.2014. године и П 1449/13 од 27.08.2019. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца, па је обавезана тужена ВВ из села ..., Град Врање да испразни кућу тужиоца која се налази на к.п. бр. .., уписану у ПЛ бр. .. КО .., од лица и ствари, као и да објекте који се налазе на к.п. бр. .. уписане у ПЛ бр. .. КО ... и то: кочину, пољски WC и шупу врати у стање у коме су исти били када су јој били предати у закуп. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 22.350,00 динара.
Против наведене пресуде, тужена ВВ је изјавила благовремену жалбу, па је предмет достављен Вишем суду у Врању који се, решењем Гж 572/20 од 02.03.2020. године, огласио стварно ненадлежним за поступање по тој жалби и одлучио да списе предмета достави Апелационом суду у Нишу, као стварно надлежном суду.
Апелациони суд у Нишу није прихватио своју стварну надлежност и предмет је доставио Врховном касационом суду, ради решавања сукоба надлежности.
Решавајући настали сукоб стварне надлежности, у смислу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 116/08, ... 87/18) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 87/18), Врховни касациони суд је нашао да је за одлучивање о жалби тужене ВВ, у овом предмету, стварно надлежан Виши суд у Врању.
Одредбом члана 23. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова, прописано је да виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова и то: на решења у грађанско-правним споровима; на пресуде у споровима мале вредности у извршним поступцима и поступцима обезбеђења; у ванпарничним поступцима, док апелациони суд, у смислу одредбе члана 24. став 1. тачка 3. истог Закона одлучује о жалбама на пресуде основних судова у грађанско-правним стварима, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.
Спорови мале вредности, у смислу одредбе члана 468. став 1. Закона о парничном поступку, су они у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. У смислу одредбе члана 469. Закона о парничном поступку, споровима мале вредности се не сматрају спорови о непокретностима, спорови из радног односа и спорови због сметања државине.
У овом случају, предмет тужбеног захтева је исељење тужене из куће тужиоца, што значи да се ради о чинидби, а не о спору поводом непокретности. Пошто је у тужби од 15.04.2013. године, тужилац вредност предмета спора определио у износу од 10.000,00 динара, то је ожалбеном пресудом због изостанка одлучено у спору мале вредности, сходно одредби члана 475. став 2. Закона о парничном поступку. Због тога је за одлучивање о жалби тужене ВВ изјављеној против пресуде због изостанка донете у спору мале вредности, стварно надлежан Виши суд у Врању, као непосредно виши у односу на Основни суд у Врању.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења, у смислу одредбе члана 22. став 2. Закона о парничном поступку.
Председник већа – судија
Весна Поповић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић