Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 22/2020
29.01.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Божидара Вујичића и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Љубиша Велишић, адвокат из ..., против тужене Предшколске установе „ББ“ са седиштем у ..., ради поништаја одлуке и накнаде штете, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Првог основног суда у Београду и Апелационог суда у Београду, у седници одржаној 29.01.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овом предмету стварно је надлежан Апелациони суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Апелациони суд у Београду је решењем Гж1 3449/19 од 20.12.2019. године, укинуо пресуду Првог основног суда у Београду П1 317/18 од 18.04.2019. године и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

Први основни суд у Београду, није прихватио да поново суди у овом предмету, те се актом П1 46/20 од 14.01.2020. године обратио Врховном касационом суду ради решавања негативног сукоба надлежности, са образложењем да је у овом предмету првостепена пресуда већ једанпут била укинута решењем Апелационог суда у Београду Гж1 1920/17 од 19.01.2018. године, те да другостепени суд није могао да поново укине пресуду и упути предмет првостепеном суду на поновно суђење.

Одлучујући о негативном сукобу стварне надлежности, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11, 55/14), утврдио да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Апелациони суд у Београду.

Одредбом члана 387. став 3. ЗПП, прописано је да у случају да је првостепена пресуда већ једанпут била укинута, другостепени суд не може да укине пресуду и упути предмет првостепеном суду на поновно суђење.

Према стању у списима, пресудом Првог основног суда у Београду П1 1981/2016 од 03.02.2017. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да суд поништи као незакониту одлуку Управног одбора тужене од 13.05.2016. године; ставом другим изреке, одбачена је тужба у делу којим је тужиља тражила да суд обавеже тужену да почев од 19.09.2015. године до 09.09.2016. године на име накнаде штете због мање исплаћене зараде плати одређене износе, као и да убудуће исплаћује зараду о припадајућем коефицијенту, као неуредна; ставом трећим изреке одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова парничног поступка.