.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 390/2020
29.10.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Пеђа Џабо, адвокат из ..., против туженог „FULL PROTECT” ДОО из Београда, чији је пуномоћник Игор Павловић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Привредног суда у Београду и Првог основног суда у Београду, на седници одржаној 29.10.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овом предмету, СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Први основни суд у Београду.
О б р а з л о ж е њ е
Први основни суд у Београду, решењем П1 295/19 од 22.03.2019. године, огласио се стварно ненадлежним за поступање у овом предмету и одлучио да по правноснажности решења списе предмета уступи Привредном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду. У образложењу је указао да је тужени у одговору на тужбу, између осталог истакао да је правноснажним решењем Привредног суда у Београду Рео 31/16 од 25.11.2016. године потврђено усвајање унапред припремљеног Плана реорганизације туженог, који представља правноснажну и извршну исправу, те да је отворен и обустављен поступак стечаја кроз реорганизацију и предложио да се суд огласи стварно ненадлежним и списе предмета уступи Привредном суду у Београду. Затим, да се обуставом поступка стечаја по правноснажности решења о потврђивању и усвајању Плана реорганизације стечајног дужника, обуставља само поступак стечаја који се спроводи банкротством, док се стечај наставља спровођењем реорганизације туженог на основу усвојеног и потврђеног Плана реорганизације о коме мора да одлучи суд који је потврдио План реорганизације, због чега је у складу са одредбама члана 1, 156. став 4. тачка 1. и члана 167. став 1. Закона о стечају и члана 25. став 1. тачка 4. Закона о уређењу судова, одлучио као у изреци решења.
Виши суд у Београду, решењем Гж1 333/19 од 16.01.2020. године, одбио је као неосновану жалбу туженог и потврдио решење Првог основног суда у Београду П1 295/19 од 22.03.2019. године.
Привредни суд у Београду, није прихватио стварну надлежност, већ је уз допис П 3991/20 од 16.09.2020. године, списе предмета доставио Врховном касационом суду, ради одлучивања о сукобу стварне надлежности између судова разне врсте. У образложењу је указао, да је над туженим усвојен План реорганизације који је постао правноснажан дана 07.06.2017. године, а којим Планом су обухваћена потраживања зарада запослених и других права радника до 29.02.2016. године. Затим, да у овој парници из радног односа тужилац потражује од туженог исплате из радног односа за период од августа 2016. до марта 2017. године, дакле, за период после 29.02.2016. године, због чега сматра да није стварно надлежан за поступање, јер се не ради о спору о потраживањима која су настала до покретања стечајног поступка и о потраживањима која су настала поводом стечајног поступка до потврђивања Плана реорганизације и обуставе стечаја услед усвајања Плана. Поред тога, да, како је над туженим усвајањем Плана реорганизације обустављен поступак стечаја, којом обуставом су престале све последице отварања тог поступка и потраживање тужиоца настало после тог момента, да се не ради о спору насталом у току или поводом стечајног поступка, нити се ради о спору поводом реорганизације, јер у овој парници није спорно да ли је тужилац имао или не потраживање према туженом, које је доспело до дана усвајања Плана и које му Планом није признато или није признато у целости, већ о потраживању неисплаћене зараде које је доспело после усвајања плана, тј. о потраживању из радног односа код туженог, за које је надлежан основни суд, на основу члана 22. Закона о уређењу судова.
Врховни касациони суд је одлучујући о сукобу стварне надлежности на основу одредбе члана 22. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13-УС, 74/13 - УС, 55/14, 87/18 и 18/20), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - УС, 87/18 и 88/18 - УС), утврдио да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Први основни суд у Београду.
Тужба је поднета 07.02.2019. године. Предмет тужбеног захтева је исплата одређених новчаних износа на име накнаде зараде за период август 2016. године – март 2017. године.
Решењем Привредног суда у Београду Рео 31/2016 од 25.11.2016. године, правноснажног 07.06.2017. године, отворен је стечајни поступак над стечајним дужником, туженим, потврђено усвајање измењеног унапред припремљеног Плана реорганизације од 14.03.2016. године, обустављен стечајни поступак над туженим и констатовано да по доношењу овог решења сва потраживања и права поверилаца и других лица и обавезе стечајног дужника одређене измењеним унапред припремљеним Планом реорганизације, уређују се искључиво према условима из плана, да усвојени измењени унапред припремљени План реорганизације је извршна исправа и сматра се новим уговором за измирење потраживања која су у њему наведена, а евентуална потраживања поверилаца која нису обухваћена одредбама плана о намирењу поверилаца, биће намирена на исти начин и под истим условима као потраживања других поверилаца његове класе.
Одредбом члана 22. став 2. Закона о уређењу судова, је прописано да, основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд. Одредбом става 3. овог члана, између осталог, да, основни суд у првом степену суди о правима, обавезама и одговорностима из радног односа, о накнади штете коју запослени претрпи на раду или у вези са радом. Одредбом члана 25. став 1. тачка 4. овог закона, између осталог да, привредни суд у првом степену суди у споровима поводом реорганизације, судске и добровољне ликвидације и стечаја осим спорова за утврђење постојања, заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја. Одредбом става 2. овог члана, између осталог, да, привредни суд у првом степену води поступак стечаја и реорганизације.
Одредбом члана 1. став 1. Закона о стечају („Службени гласник РС“, бр. 104/09, 99/11, 71/12-УС, 83/14, 113/17, 44/18 и 95/18) је прописано, да, овим законом уређују се услови и начин покретања и спровођења стечаја над правним лицима. Одредбом става 2. овог члана, да, стечај се, у смислу овог закона, спроводи банкротством или реорганизацијом. Одредбом става 3. овог члана, да, под банкротством се подразумева намирење поверилаца из вредности целокупне имовине стечајног дужника, односно стечајног дужника као правног лица. Одредбом става 4. овог члана, да, под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације и то редефинисањем дужничко-поверилачких односа, статусним променама дужника или на други начин који је предвиђен планом реорганизације.
Одредбом члана 167. став 4. Закона о стечају је прописано да, правноснажношћу решења о потврђивању усвајања плана реорганизације у стечају, престају све последице отварања стечајног поступка, а у називу стечајног дужника брише се ознака „у стечају“.
У конкретној ситуацију су престале све последице отварања стечајног поступка над туженим 07.06.2017. године правноснажношћу решења о потврђивању усвајања измењеног унапред припремљеног Плана реорганизације и обуставом стечајног поступка над туженим, док тужилац од туженог потражује исплату зараде по тужби која је поднета 07.02.2019. године. Дакле, ради се о потраживању тужиоца за које је тужба поднета после обуставе стечајног поступка над туженим у спору против послодавца који активни привредни субјекат, те нема основа за заснивање стварне надлежности привредног суда, због чега је за сада за даље поступање у овом предмету стварно надлежан Први основни суд у Београду, на основу одредбе члана 22. став 3. Закона о уређењу судова.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 2. ЗПП, одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Слађана Накић Момировић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић
