Одредбом члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова, прописано да привредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, па и када је у наведеним споровима једна од страна физичко лице, ако је странка у односу материјалног супарничарства, док је ставом 2. истог члана прописано да привредни суд одређује и спроводи извршење на основу извршних и веродостојних исправа када се односе на лица из става 1. тачка 1. овог члана, одређује и спроводи извршење и обезбеђење одлука привредних судова, а одлука изабраних судова само кад су донете у споровима из става 1. тачка 1. овог члана.

Дакле, привредни судови су надлежни да суде у споровима између привредних субјеката или привредних субјеката и других правних лица у обављању привредних делатности, па у конкретном случају није испуњен субјективни критеријум за постојање спора из међусобног привредног односа привредних субјеката, с обзиром да се ради о спору између физичког и правног лица-привредног субјекта, а над којим при том није отворен поступак стечаја нити покренут поступак ликвидације. Такође, тужба је поднета ради утврђења недопустивости извршења које спроводи Јавни извршитељ Иван Јездовић у поступку ИИ 687/2018, ради спровођења решења о извршењу Основног суда у Деспотовцу, Судска јединица Свилајнац И 435/18 од 17.12.2018. године, те не постоји надлежност Привредног суда за одлучивање у предметном спору у смислу одредбе члана 25. став 2. Закона о уређењу судова. Имајући у виду да нису испуњени услови из члана 25. став 1. тачка 1. и став 2. Закона о уређењу судова, то је за суђење у овој правној ствари стварно надлежан суд опште надлежности.

Одредбом члана 58. Закона о парничном поступку прописано је да је за суђење у споровима који настају у току и поводом судског или административног извршног поступка, односно у току и поводом стечајног поступка, искључиво месно надлежан суд који спроводи извршни, односно стечајни поступак, односно суд на чијем подручју се налази суд који спроводи извршни поступак, односно суд на чијем се подручју спроводи административно извршење.

Одредбом члана 22. став 2. истог Закона, предвиђено је да основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима, ако за поједине од њих није надлежан други суд, док је одредбом члана 23. став 1. тачка 7. Закона о уређењу судова, прописано да виши суд, између осталог, у првом степену суди у грађанско-правним споровима када вредност предмета спора омогућује изјављивање ревизије.

Дозвољеност ревизије у имовинскоправним споровима прописана је одредбом члана 403. став 3. ЗПП („Сл. гласник РС“ бр.72/11 и 55/14), којом је прописано да је ревизија дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о парници ради утврђења недопустивости извршења, те да је у тужби вредност предмета спора опредељена у висини од 12.401.996,80 динара, што према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе (30.05.2019. године), од 117,9593 динара за 1 евро представља динаску противвредност 105.137,93 евра, то значи да се ради о спору у коме вредност спора омогућује изјављивање ревизије, па је применом члана 23. став 1. тачка 7. Закона о уређењу судова и члана 58. Закона о парничном поступку за суђење у овој правној ствари стварно и месно надлежан Виши суд у Јагодини.

На основу изнетог, применом члана 22. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бисерка Живановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић