Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Марија Јоксовић, адвокат из ..., против тужене Основне школе „Братство јединство“, Врбас, коју заступа Правобранилаштво општине Врбас, ради исплате, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Вишег суда у Новом Саду и Апелационог суда у Новом Саду, у седници одржаној 30.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање по жалби против решења о трошковима поступка садржаног у ставу трећем изреке пресуде Основног суда у Врбасу П1 101/2019 од 12.03.2020. године, СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Виши суд у Сомбору.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врбасу П1 101/2019 од 12.03.2020. године, ставом првим изреке обавезана је тужена да тужиоцу на име припадајућих трошкова за долазак и одлазак са рада у периоду од 01.02.2016. године до 31.08.2016. године исплати 6.281,20 динара са припадајућом каматом, као и 2.469,23 динара по основу обрачунате законске затезне камате до 20.10.2019. године. Ставом другим изреке одбијен је тужебени захтев којим је тужилац тражио да се обавеже тужена да му на име трошкова за долазак и одлазак са рада исплати законску затезну камату на досуђени износ главнице од 6.281,20 динара од 20.10.2019. године до 21.10.2019. године, као и законску затезну камату преко досуђене камате на износ главног потраживања од 6.281,20 динара до тражене законске затезне камате на 8.750,43 динара почев од 20.10.2019. године до исплате. Ставом трећим изреке обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове поступка од 18.576,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности одлуке до исплате. Ставом четвртим изреке одбијен је предлог тужиоца за ослобађање о д обавезе плаћања судске таксе.

Против решења о трошковима поступка садржаног у ставу трећем изреке пресуде Основног суда у Врбасу П1 101/2019 од 12.03.2020. године тужилац је изјавио жалбу, па је предмет достављен Апелационом суду у Новом Саду ради одлучивања о жалби, али се тај суд решењем Гж1 1701/20 од 24.08.2020. године огласио стварно ненадлежним за одлучивање о жалби тужиоца и предмет уступио Вишем суду у Новом Саду, на даљу надлежност.

Виши суд у Новом Саду није прихватио своју стварну надлежност и предмет је доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Сл.гласник РС“ бр.116/08, ... и 88/1/) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Сл.гласник РС“ бр.72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни касациони суд је нашао да је за одлучивање о жалби против одлуке о трошковима поступка садржане у ставу трећем изреке пресуде Основног суда у Врбасу П1 101/2019 од 12.03.2020. године, стварно надлежан Виши суд у Сомбору.

Наиме, одредбом члана 23. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова, прописано је да виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова и то на решења у грађанскоправним споровима, на пресуде у споровима мале вредности и одлуке донете у ванпарничним поступцима, док апелациони суд, применом члана 24. став 1. тачка 3. истог Закона, одлучује о жалбама на пресуде основних судова у грађанскоправним споровима, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о жалби којом се оспорава само решење о трошковима поступка садржано у ставу трећем изреке пресуде, како то правилно закључује апелациони суд, то је на основу члана 23. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова за одлучивање о жалби тужиоца стварно надлежан Виши суд у Сомбору, у складу са одредбом члана 4. тачка 20. Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС“, број 101/13).

На основу изнетог, применом члана 22. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић