Након спроведеног испитног поступка - увида у списе предмета Рев 583/2018, утврђене су чињенице које су битне за одлуку о приговору:

Поступак у овом спору започет је по службеној дужности тако што је Управа за имовинскоправне послове Града Новог Сада, након неуспешног споразумног одређивања накнаде, Основном суду у Новом Саду доставила 28.05.2012. године спис управног органа ради утврђивања накнаде за непокретност деекспроприсану правноснажним решењем Покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне заједнице бр. 101-465-21/2009 од 17.08.2011. године. Наведеним решењем усвојен је захтев АА и поништено правноснажно решење Општинског секретаријата за општу управу Управе за имовинскоправне послове Општине Нови Сад бр. 10.463/30-75 од 02.04.1975. године о експропријацији земљишта у корист Општине Нови Сад.

Предмет је заведен под бројем Р1 170/12. О накнади је одлучено решењем Основног суда у Новом Саду Р1 170/12 од 09.09.2013. године. Доношењу наведеног решења претходио је поступак у којем је било заказано четири рочишта: 06.06.2012. године (одржано и одложено на захтев заступника противника предлагача ради упознавања са захтевом предлагача из поднеска који му је предат на том рочишту), 20.03.2013. године (одржано и одложено), 22.05.2013. године (одржано и одложено на захтев обе странке ради изјашњења о налазу вештака) и 09.09.2013. године.

Препис наведеног решења достављен је пуномоћнику предлагача 06.11.2013. године и заступнику противника предлагача 04.11.2013. године. Противник предлагача је изјавио жалбу 13.11.2013. године а предлагач је 21.11.2013. године дала одговор на жалбу. Предмет је отправљен другостепеном суду 17.12.2013. године. Решењем Вишег суда у Новом Саду Гж 4683/13 од 22.01.2014. године укинуто је решење Основног суда у Новом Саду Р1 170/12 од 09.09.2013. године и предмет враћен том суду на поновни поступак. Предмет је, са другостепеним решењем, примљен у првостепени суд 18.02.2014. године и заведен под бројем Р1 18/2014.

У поновном поступку накнада је одређена решењем Основног суда у Новом Саду Р1 18/2014 од 16.09.2015. године, након осам заказаних рочишта: 14.05.2014. године (одложено на захтев заступника противника предлагача ради изјашњења о захтеву предлагача из поднеска од истог датума који му је уручен на том рочишту), 11.06.2014. године (одржано и одложено), 25.02.2015. године (одржано и одложено ради прибављања извештаја од пореске управе о тржишној вредности земљишта), 25.03.2015. године (отказано), 20.05.2015. године (одложено), 17.06.2015. године (одложено због изјашњења странака на налаз вештака који им је достављен на том рочишту), 23.07.2015. године (одржано и одложено) и 16.09.2015. године.

Препис тог решења достављен је пуномоћнику предлагача 09.12.2015. године и заступнику противника предлагача 03.12.2015. године. Противник предлагача је 17.12.2015. године изјавио жалбу, а предлагач је 24.12.2015. године поднела одговор на жалбу. Предмет је 13.01.2016. године отправљен другостепеном суду. Решењем Вишег суд у Новом Саду Гж 219/2016 од 23.02.2016. године укинуто је означено првостепено решење и предмет враћен на поновни поступак. Предмет је, са другостепеним решењем, примљен у првостепени суд 02.03.2016. године и заведен под бројем Р1 27/2016.

Поступајући по упутству из другостепеног решења Основни суд у Новом Саду се, решењем Р1 27/2016 од 22.03.2016. године, оглсио стварно ненадлежним и обуставио ванпарнични поступак а предмет доставио Вишем суду у Новом Саду на даљи поступак по правилима парничног поступка.

Виши суд у Новом Саду није прихватио надлежност и предмет је 27.04.2016. године доставио Апелационом суду у Новом Саду ради решавања сукоба стварне надлежности. Настали сукоб надлежности решен је решењем Апелационог суда у Новом Саду Р 28/2016 од 01.06.2016. године тако што је за поступање одређен Виши суд у Новом Саду. Предмет је са наведеним решењем достављен Вишем суду у Новом Саду 15.06.2016. године.

Прво рочиште за главну расправу у парничном поступку заказано је за 08.09.2016. године и није одржано због одсуства судије којем је предмет додељен у рад. Следеће рочиште заказано је за 21.10.2016. године, одржано је и на истом је утврђен временски оквир од шест месеци и два рочишта. Утврђени временски оквир је испоштован - након два рочишта главна расправа је закључена.

Пресудом Вишег суда у Новом Саду П 141/2016 од 27.01.2017. године делимично је усвојен тужбени захтев. Препис ове пресуде достављен је пуномоћнику тужиље 03.04.2017. године а заступнику туженог 05.04.2017. године. Обе странке су изјавиле жалбе. Предмет је 16.05.2017. године отправљен Апелационом суду у Новом Саду.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 1618/17 од 23.08.2017. године одбијене су жалбе странака и потврђена првостепена пресуда. Препис другостепене пресуде достављен је пуномоћнику тужиље 25.09.2017. године а заступнику тужене 19.09.2017. године. Тужиља је 19.10.2017. године изјавила ревизију. Тужени је 28.11.2017. године поднео одговор на ревизију који је достављен противној странци 04.12.2017. године.

Предмет је примљен у Врховни касациони суд 25.01.2018. године и заведен је под бројем Рев 583/2018. Тужиља је 15.03.2018. године, због свог позног животног доба и дужине трајања поступка, поднела молбу за прекоредно решавање. Молба је прослеђена судији известиоцу ради оцене испуњености услова за прекоредно решавање.

Седница већа на којој је одлучено о тужиљиној ревизији одржана је 10.06.2020. године, али одлука није израђена.

Одредбом члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, поред осталог прописано је да свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама или о кривичној оптужби против њега, има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом образованим на основу закона.

Одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије прописано је да свако има право да му независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и оптужбама против њега.

Према члану 10. став 1. Закона о парничном поступку, који се сходно примењује и у ванпарничном поступку на основу члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року.

Одредбом члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да се при одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају све околности предметног случаја, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа или врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странке током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса, односно израду одлука.

Имајући изложено у виду, Врховни касациони суд је нашао да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року.

У овом поступку предлагач остварује право на имовину - новчано потраживање на име накнаде за експроприсану непокретност која јој, након деекспропријације, не може бити враћена у натуралном облику. По оцени Врховног касационог суда, не ради се о чињенично и правно сложеном спору, јер је о праву на накнаду већ одлучено правноснажним решењем управног органа о деекспропријацији, тако да се одлучивање судова своди само на одређивање висине те накнаде. Поступак је започет 25.12.2012. године и до доношења другостепене пресуде којим је правноснажно одлучено о висини накнаде трајао је дуже од четири и по године. По ревизији предлагача предмет је достављен Врховном касационом суду 25.01.2018. године и до седнице већа које је о истој одлучивало протекло је око две и по године. Предлагач својим радњама или пропустима није допринела дужини трајања поступка, посебно поступка по изјављеној ревизији, а из разлога наведених у приговору већ је подносила молбу за убрзање поступка одлучивања, којој није удовољено.

Узимајући у обзир све ове околности, приговор предлагача је усвојен - утврђена је повреда права на суђење у разумном року и наложено судији известиоцу да у одређеном року оконча поступак по ревизији тако што ће израдити одлуку како би се предмет могао отправити из суда.

Предлагачу су, на основу члана 153. став 1. и члана 154. Закона о парничном поступку у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, досуђени трошкови за састав приговора.

Судија 

Бранислав Босиљковић, с.р.

Поука о правном леку: Против овог решења предлагач има право жалбе Врховном касационом суду, ако судија није предузео наложене процесне радње у року који му је одређен, у року од осам дана од истека рока у коме је судија био дужан да предузме наложене процесне радње.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић