Противна странка, професор М. др Ј. из В. је у одговору на захтев навео да је захтев неоснован и предложио да га суд одбије.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, а у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'', број 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је основан.

Управни суд је побијаном пресудом, с позивом на одредбе чланова 40, 41. и 42. став 1. Закона о управним споровима, уважио тужбу тужиоца поднету против решења Скупштине града Ваљева о разрешењу председника Скупштине града Ваљева од 28.02.2014. године и поништено је то решење.

Према образложењу побијане пресуде, Управни суд је нашао да је седница Скупштине града Ваљева одржана 28.02.2014. године заказана противно одредбама чланова Пословника скупштине града Ваљева, којима се ближе уређује конституисање, организација, начин припреме седница и рад Скупштине града Ваљева, избор извршних органа града Ваљева, начин остваривања права и дужности одборника, јавност рада, као и друга питања везана за рад Скупштине, у смислу члана 1. Пословника скупштине града Ваљева, при чему се не може са сигурношћу закључити ни да је 16 седница Скупштине града Ваљева, заказана по позиву овлашћеног подносиоца захтева за заказивање седнице одржана у свему у складу са Законом о локалној самоуправи, Статутом града Ваљева, као и Пословником Скупштине града Ваљева, јер се на основу Записника сачињеног на тој седници, који је достављен суду, правилност заказивања, тока и гласања на седници, не може утврдити, будући да се, осим констатације о отварању седнице, присутности, односно одсутности са седнице, предложеног и усвојеног дневног реда, те одлука које су донете на тој седници, без достављених доказа из којих произилазе констатације унете у записник, правилност проведене седнице не може ни испитати. Управни суд даље налази да је, услед повреде прописа о заказивању, припреми и току седнице, у конкертном случају оспорено решење обухваћено повредом закона, те предмет не враћа надлежном органу на поновно одлучивање.

Одредбом члана 42. став 1. Закона о управним споровима је прописано да aко се тужба уважава, суд пресудом поништава оспорени управни акт у целини или делимично и враћа предмет надлежном органу на поновно одлучивање, осим ако у тој ствари нови акт није потребан.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да су основани наводи захтева да Управни суд када је уважио тужбу и поништио тужбом оспорено решење и није предмет вратио надлежном органу на поновну одлуку, није дао разлоге због којих сматра да после доношења пресуде надлежни орган нема потребе да донесе нови управни акт. Стога Управни суд није поступио сагласно члану 42. став 1. Закона о управним споровима, на који се позвао, јер није вратио предмет надлежном органу на поновно одлучивање, а није образложио зашто у тој ствари нови акт није потребно доносити. По налажењу овог суда, одлука Управног суда да у конкретној управној ствари нови акт није потребан, мора у смислу члана 42. став 1. Закона о управним споровима, да буде образложена.

Са изнетих разлога, налазећи да је побијанoм пресудом повређен закон на штету подносиоца захтева, Врховни касациони суд је, на основу члана 55. ст. 2. и 3. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву ове пресуде и предмет вратио Управном суду, који је дужан да расправи питања на која му је указано овом пресудом.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ дана 15.05.2015. године, Узп 252/2014

Записничар,                                                                                               Председник већа – судија,

Весна Карановић, с.р.                                                                            Драган Скоко, с.р.