Узп 275/2013 пресуде по захтеву за преиспитивање судске одлуке -одбијање захтева; признавање патента

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узп 275/2013
26.02.2014. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Олге Ђуричић, председника већа, Драгана Скока и Снежане Андрејевић, чланова већа, са саветником Рајком Милијаш, као записничарем, решавајући о захтеву М.З. из К. и Ј.Р. из К., које заступа пуномоћник Д.Д., адвокат из Б., за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда 23 У 8983/11 од 30.05.2013. године, са противном странком Заводом за интелектуалну својину Републике Србије, Београд, Кнегиње Љубице број 5, у предмету признавања патента, у нејавној седници већа одржаној дана 26.02.2014. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

Захтев се ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом одбијена је тужба З.М. из К. и Р.Ј. из К. поднета против решења Завода за интелектуалну својину Републике Србије број П- 2002/0844 од 08.07.2011. године, којим је одбијен захтев тужилаца за признавање патента по пријави патента број П-2002/0844 од 12.11.2002. године, поднет од стране тужилаца за проналазак под називом ... за загревање.

У захтеву за преиспитивање побијане пресуде, поднетом због повреде правила поступка и погрешне примене Закона о патентима, подносиоци наводе да је побијана пресуда донета без јавне расправе и без присуства техничких стручњака при чему је суд само потврдио оспорено решење без оцене навода тужбе. Сматрају да им је побијаном пресудом повређено право на правично суђење. Истичу да је главна сврха Закона о патентима унапређење и заштита проналазака, а сврха сваког Завода за интелектуалну својину је да одобри патент. Погрешно је закључивање туженог органа да захтев за признавање патента по пријави од 12.11.2002. године, не испуњава услове за заштиту патентом јер је засновано на погрешно утврђеном чињеничном стању. Чињенице и образложене доказе поднете од стране подносилаца захтева у одговору на резултате испитивања, тужени орган је одбио уз неосновану тврдњу да је пријава измењена проширењем предмета чија се заштита тражи, односно да решење техничког проблема за који се заштита тражи на очигледан начин

 

произилази из познатог стања технике. Новост и инвентивност постоји ако има било какве разлике између проналаска и познатог стања технике, а у конкретном случају разлика у техничком решењу очигледно постоји. Предлажу да суд захтев уважи и укине или преиначи побијану пресуду.

Противна странка није доставила одговор на захтев иако joj је захтев уредно уручен на одговор према повратници у списима предмета.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је неоснован.

Према образложењу побијане пресуде правилно је тужени орган оспореним решењем одбио захтев за признавање патента по пријави патента број П-2002/0844 од 12.11.2002. године, под називом ... за загревање и за своју одлуку је дао детаљне и на закону засноване разлоге које у свему као правилне и законите прихвата и суд.

Оцењујући законитост побијане пресуде Врховни касациони суд налази да је иста донета без повреда правила поступка, уз правилну примену материјалног права на утврђено чињенично стање, при чему су том пресудом оцењена сва питања и околности којa су моглa бити од утицаја на законитост оспореног решења.

Врховни касациони суд је ценио наводе захтева и налази да су исти неосновани јер је, према стању у списима предмета, у поступку несумњиво утврђено на основу испитивања у поступку суштинског испитивања пријаве патента, која су вршена у два наврата и о ком испитивању су урађени резултати испитивања и то од 29.12.2009. године и други резултат испитивања од 20.05.2010. године, према којима се захтев за признавање патента не може признати сходно одредби члана 43. став 1. тачка 5. а у вези чл. 2. и 10. Закона о патентима. У наведеним резултатима испитивања су изнети разлози за овај став и налаз. Подносиоци захтева су оба ова налаза добили и на исте су доставили одговор туженом органу на основу кога је тужени орган увидом у стање технике утврдио упоређивањем садржаја докумената: ЈР ..., GB ... и US ..., да решење техничког проблема за који проналазак се тражи заштита произилази из познатог стања технике због чега, како се у наведеним документима налазе техничке карактеристике које се поклапају са карактеристикама патентног захтева из пријаве, то за признавање патента по пријави патента од 12.11.2002. године нису испуњени услови за признавање патента јер је предложено решење за које се тражи заштита патентом познато стање технике, и не испуњава услов инвентивности.

Суд је ценио наводе захтева којима се указује да је подносиоцима захтева побијаном пресудом повређено право на правично суђење прописано чланом 32. став 1. Устава Републике Србије и налази да су исти неосновани јер су у

 

образложењу побијане пресуде прецизно и јасно наведени разлози за донету одлуку, а тужбени наводи су образложени.

Неосновани су и наводи захтева којима се указује да је побијана пресуда донета без јавне расправе и без присуства техничких стручњака што је имало за последицу непотпуно утврђено чињенично стање, јер се из списа предмета види да је у поступку који је претходио доношењу побијане пресуде несумњиво утврђено чињенично стање на основу испитивања услова за признавање патента, о чему су сачињена два резултата испитивања а на оба та резултата су подносиоци пријаве дали примедбе које је тужени орган пре одлучивања о поднетој пријави размотрио, а јавна расправа у овом управном спору по закону није била обавезна, о чему је Управни суд дао јасне и довољне разлоге, које у свему прихвата и овај суд.

Са изнетих разлога, налазећи да су наводи захтева неосновани и да не могу довести до другачије одлуке суда по поднетом захтеву, Врховни касациони суд је на основу члана 55. став 1. Закона о управним споровима одлучио као у диспозитиву ове пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ дана 26.02.2014. године, Узп 275/2013

 

 

Записничар, Председник већа - судија Рајка Милијаш,с.р. Олга Ђуричић,с.р.