Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узп 345/2014
05.02.2015. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Oлге Ђуричић, председника већа, Драгана Скока и Лидије Ђукић, чланова већа, са саветником Весном Мраковић, као записничарем, одлучујући по захтеву G.E.L. из У.К., поднетом преко пуномоћника В.Ш., адвоката из Б., ..., за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда 17 У 6701/12 од 23.10.2014. године, уз учешће Министарства привреде Републике Србије – Сектора за управне и надзорне послове у области привредних регистара и В. АД – у стечају, Б., ..., као противним странкама, у предмету уписа у Регистар заложног права, у нејавној седници већа, одржаној дана 05.02.2015. године, донео је

П Р Е С У Д У

Захтев се ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом је одбијена тужба тужиоца, поднета против решења Министарства економије и регионалног развоја Републике Србије број 300-720- 00-00117/12-09 од 06.04.2012. године, којим је поништено решење Регистратора Агенције за привредне регистре који води Регистар заложног права на покретним стварима и правима ЗЛ бр. 1943/12 од 20.02.2012. године, којим је одобрен упис у Регистар заложног права на покретним стварима и правима – судског заложног права заложног повериоца G.E.L. на покретним стварима које имају регистрациони број: теретним и путничким возилима ближе описаним у ожалбеном решењу под редним бр. 1-69, као и на покретним стварима које немају регистрациони број: машинама и опреми ближе описаним у поменутом решењу под редним бројем 70-92 дужника, односно залогодавца В. АД Холдинг компанија, Б., а ради обезбеђења основног износа обезбеђеног потраживања од 3.264.015,15 еур, а као дан доспелости потраживања је уписан 17.04.2009. године.

У захтеву за преиспитивање побијане пресуде, поднетом због повреде закона и повреде правила поступка од утицаја на решење ствари, подносилац истиче да је тужени орган поништио првостепено решење, иако се жалилац није позвао на недостатке у погледу поднетог захтева за упис судског заложног права на покретним стварима. Наводи да је током вођења управног поступка пред првостепеним органом тужилац, као заложни поверилац, доставио оригинал записника о попису, па је поступање првостепеног органа било у свему у складу са одредбом члана 88. Закона о извршном поступку. Указује на то, да не постоји никаква разлика између примерка записника о попису који се налази у списима предмета Привредног суда у Београду и примерка који је достављен Регистратору Агенције за привредне регистре, јер је записник о попису сачињен на индиго папиру, а судски извршитељ је други примерак тог записника, који је сачињен на лицу места, предао извршном повериоцу – тужиоцу. Предлаже да суд захтев уважи, а побијану пресуду укине и предмет врати Управном суду на поновни поступак и одлучивање, или да исту преиначи и уважи тужбу тужиоца.