Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узп 399/2015
30.12.2015. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгана Скокa, председника већа, Звездане Лутовац и Бранка Станића, чланова већа, са саветником суда Весном Карановић, као записничарем, одлучујући по захтеву М.Ј.1 из Л., Република Х., старатеља М.Ј.2 из Л., Република Х., поднетом преко пуномоћника М.С., адвоката из С., улица ..., за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда 12 У 1023/13 од 06.02.2015. године, уз учешће противне странке Министарства финансија Републике Србије, Београд, улица Кнеза Милоша бр.20, у предмету утврђивања висине потраживања-новчана средства, у нејавној седници већа одржаној дана 30.12.2015. године, донео је

П Р Е С У Д У

Захтев се ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом одбијена је тужба тужиоца М.Ј.2 из Л., Република Х. поднета против решења Министарства финансија и привреде Републике Србије, Комисије за утврђивање висине потраживања лица која остварују право по основу уплате девизних средстава зајма за привредни развој, број 320-476/2012-001-007 од 13.12.2012. године (чији је правни следбеник Министарство финансија Републике Србије). Решењем Министарства финансија и привреде Републике Србије, Комисије за утврђивање висине потраживања лица који остварују право по основу уплате девизних средстава зајма за привредни развој, број 320-476/2012-001-007 од 13.12.2012. године констатовано је да је тужиоцу, М.Ј.2 из Л., Република Х., престало право на пријаву потраживања по основу уплате девизних средстава грађана, услед протека рока прописаног чланом 6. Закона о регулисању обавеза Републике Србије по основу зајма за привредни развој.

Захтев је у име тужиоца, М.Ј.2 из Л., Република Х. поднео његов старатељ, М.Ј.1 из Л., Република Х., јер је према решењу Центра за социјалну скрб Вуковар, Република Хрватска, УП/1-552-02/14-05/49, број 2196-127-04-26-14- 7 од 29.10.2014. године (достављеном уз захтев) М.Ј.2 из Л., Република Х. стављен под скрбништво (старатељство) и за скрбника (старатеља) је одређена М.Ј.1 из Л., Република Х. У захтеву поднетом преко пуномоћника подносилац указује да је спорно да ли је у конкретном случају за поднети захтев пријавом потраживања у стечајном поступку обвезник враћања зајма постала Република Србија, односно да то више није стечајни дужник „Б. Б.“ АД из Б., као и да је наступила преклузија права подносиоца, тиме што није поново поднео пријаву потраживања у року од 60 дана од дана објављивања позива за пријаве, како је то прописано одредбама чл. 5. и 6. Закона о регулисању обавеза Републике Србије по основу зајма за привредни развој. Наведено сматра, јер је до доношења Закона о регулисању обавеза Републике Србије по основу зајма за привредни развој, који је ступио на снагу дана 28.04.2004. године, у овом случају био познат дужник – „ Б. Б.“ АД Б., а покренут је и стечајни поступак пред стварно и месно надлежним Трговинским судом у Београду, у којем је подносилац захтева у року пријавио своје потраживање по основу зајма. Мишљења је да, како од стране надлежног Трговинског суда, до ступања на снагу наведеног закона није донесена никаква одлука, то је Трговински суд, као стечајни суд, с обзиром да је ступањем на снагу Закона о регулисању обавеза Републике Србије по основу зајма за привредни развој изгубио стварну надлежност за даље решавање и одлучивање по пријави потраживања подносиоца захтева, био дужан да његову пријаву посебним решењем достави Министарству финансија и привреде Републике Србије као надлежном органу за даље решавање, и то по службеној дужности. Истиче и да М.Ј.2 (подносиоцу пријаве потраживања) није био доступан „Службени гласник Републике Србије“, као ни дневни листови „П.“ и „Б.“, у којима је објављен позив за пријаву потраживања, па је у конкретном случају једини начин његовог упознавања са наведеним правом био да се од стране Трговинског суда у Београду пријава достави Министарству финансија и привреде Републике Србије. Предлаже да Врховни касациони суд захтев уважи те побијану пресуду укине и предмет врати Управном суду на поновно одлучивање или да исту пресуду преиначи и уважи тужбу тужиоца те поништи тужбом оспорено решење.