Узп 508/2013 пресуде по захтевуза преиспитивање судске одлуке- одбијање захзева; накнада трошкова поступка заштите конкуренције

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узп 508/2013
26.02.2014. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Олге Ђуричић, председника већа, Драгана Скока и Снежане Андрејевић, чланова већа, са саветником Рајком Милијаш, као записничарем, одлучујући о захтеву Јавног комуналног предузећа ''Градска гробља'' из Крагујевца, улица Јовановачка бб, за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда, Одељење у Крагујевцу I-2 У 5596/11 од 12.09.2013. године, са противном странком Комисијом за заштиту конкуренције Републике Србије, у предмету накнаде трошкова поступка заштите конкуренције, у нејавној седници већа одржаној дана 26.02.2014. године, донео је

 

 

П Р Е С У Д У

 

Захтев се ОДБИЈА.

 

О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом одбијена је тужба Јавног комуналног предузећа ''Градска гробља'' из Крагујевца поднета против закључка Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије број 5/0-03-92/2011 од 28.04.2011. године којим је тужилац обавезан да накнади трошкове поступка, вођеног ради утврђивања да ли је тужилац извршио радњу повреде конкуренције, у укупном износу од ... динара, уплатом на рачун Комисије, у року од 15 дана од дана пријема закључка.

Захтев за преиспитивање побијане пресуде поднет је због повреда правила поступка и погрешне примене Закона о заштити конкуренције јер је подносилац захтева незаконито обавезан да исплати енормно високе и непотребно учињене трошкове поступка проузроковане израдом Студије спроведеног истраживања, поверене Економском факултету Универзитета у Крагујевцу, као посебан издатак поступка. Сматра да трошкове поступка сноси орган јер је сагласно члану 104. став 6. ЗУП-а поступак покренут по службеној

 

дужности. Комисија, иако обавезна, није донела закључак о извођењу доказа већ је уз допис израђену Студију доставила подносиоцу захтева на изјашњење. Предлаже да суд захтев уважи и укине или преиначи побијану пресуду.

Противна странка, Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије је у одговору на захтев у свему остала код разлога из побијаног закључка. Наводи да је побијана пресуда у свему на закону заснована и предлаже да суд захтев као неоснован одбије.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, а у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је неоснован.

Према образложењу побијане пресуде правилно је одлучио тужени орган када је побијаним закључком обавезао тужиоца, овде подносиоца захтева, да Комисији за заштиту конкуренције Републике Србије накнади трошкове поступка, вођеног ради утврђивања да ли је тужилац извршио радњу повреде конкуренције, у укупном износу од ... динара. Ово стога јер је у поступку по службеној дужности тужени орган донео решење 27.01.2011. године којим је утврђено да тужилац има доминантан положај на релевантном тржишту издавања у закуп гробних места на територији гробља Бозман у Крагујевцу, као и да је тај положај злоупотребио. Како из списа предмета произилази да је спровођење поступка, у коме су настали посебни издаци у готовом новцу, проузроковао тужилац, а који поступак није завршен повољно по њега, Управни суд је нашао да је правилно тужени орган, на основу члана 103. Закона о општем управном поступку оспореним закључком обавезао тужиоца на накнаду трошкова поступка.

Оцењујући законитост побијане пресуде Врховни касациони суд налази да је побијана пресуда донета без повреде правила поступка, уз правилну примену материјалног права. Ово стога јер се из списа предмета види да је решењем туженог органа од 27.01.2011. године утврђено да подносилац захтева има доминантан положај на релевантном тржишту издавања у закуп гробних места на територији гробља Бозман у Крагујевцу. Управни суд је пресудом 15 У 2531/11 од 22.09.2011. године потврдио наведено решење Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије. Како је покретање поступка утврђивања повреде конкуренције по службеној дужности проузроковано радњом подносиоца захтева која представља повреду конкуренције, а што је утврђено решењем Комисије од 27.01.2011. године, то је по налажењу овог суда Комисија правилно закључком одлучила да трошкове поступка стави на терет подносиоца захтева обзиром да су трошкови настали спровођењем поступка проузрокованог његовом радњом.

Суд је ценио наводе захтева, који су истицани и у тужби и налази да су они исти са разлога наведених у побијаној пресуди које као довољне, јасне и на закону засноване у свему прихвата и овај суд.

 

 

Са изнетих разлога, налазећи да су наводи захтева неосновани и да не могу довести до другачије одлуке суда по поднетом захтеву, Врховни касациони суд је на основу члана 55. став 1. Закона о управним споровима одлучио као у диспозитиву ове пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ дана 26.02.2014. године, Узп 508/2013

 

Записничар, Председник већа - судија Рајка Милијаш,с.р. Олга Ђуричић,с.р.