Ус 45/2014

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Ус 45/2014
19.03.2015. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Олге Ђуричић, председника већа, Звездане Лутовац и Божидара Вујичића, чланова већа, са саветником Рајком Милијаш, као записничарем, решавајући сукоб надлежности између Управног суда и Првог основног суда у Београду, по тужби Т.Д. из Б., кога заступа пуномоћник М.В., адвокат из Б., ..., против тужене Народне банке Србије из Београда, у предмету престанка радног односа, у нејавној седници већа одржаној дана 19.03.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој правној ствари НАДЛЕЖАН ЈЕ Први основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Управни суд је поднео захтев за решавање сукоба надлежности са Првим основним судом у Београду који се решењем 17 П1 бр. 1403/13 од 11.04.2013. године огласио стварно ненадлежним за поступање по тужби Т.Д. из Б. поднетој против решења Народне банке Србије Г бр. 12580 од 29.11.2007. године, којим је Т.Д. КВ раднику у Одсеку за опште послове престао радни однос у Народној банци Србије, Филијала Београд са 30.11.2007. године, због престанка потребе за обављањем послова на које је распоређен, а што је последица организационих промена које спроводи Народна банка Србије. По правноснажности решења о ненадлежности Први основни суд у Београду је списе предмета доставио Управном суду, као стварно надлежном суду.

Решавајући настали сукоб надлежности у смислу одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС" 116/08... 103/13), по налажењу Врховног касационог суда, за решавање у овој правној ствари надлежан је Први основни суд у Београду на основу одредби члана 22. став 3. Закона о уређењу судова и члана 3. став 1. тачка 4. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (''Службени гласник РС'' 101/13).

Одредбом члана 83. Закона о Народној банци Србије (''Службени гласник РС'' 72/03 и 55/04), прописано је да се на права и обавезе из радног односа запослених у Народној банци Србије примењује закон којим се уређују положај и права запослених у државним органима, а то је Закон о радним односима у државним органима (''Службени гласник РС'' 48/91,... 39/02).

Одредбом члана 190. став 1. Закона о државним службеницима (''Службени гласник РС'' 72/2013) прописано је да ступањем на снагу тог закона престаје да се, на радне односе у државним органима примењује Закон о радним односима у државним органима, изузев у погледу оних права, обавеза и одговорности која Законом о радним односима у државним органима нису посебно уређена, а на која се примењује општи режим радних односа.

Одредбама члана 83. Закона о изменама и допунама Закона о Народној банци Републике Србије од 05.11.2012. године (''Службени гласник РС'' 106/2012) прописано је да се на права, обавезе и одговорности из радног односа запослених примењује закон којим се уређују радни односи, ако овим законом није другачије одређено.

Одредбом члана 22. став 3. Закона о уређењу судова, прописано је да, поред осталог, основни суд у првом степену суди и у споровима поводом заснивања, постојања и престанка радног односа, о правима, обавезама и одговорностима из радног односа, као и о накнади штете коју запослени претрпи на раду или у вези са радом.

Како је предмет тужбеног захтева поништај решења Народне банке Србије о престанку радног односа на који се примењује општи режим радних односа, то јест Закон о раду, то је за поступање у овој правној ствари надлежан основни суд.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова, решио као у диспозитиву овог решења.

РЕШЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ дана 19.03.2015. године, Ус 45/2014

Записничар,                                                                                          Председник већа – судија,

Рајка Милијаш,с.р.                                                                             Олга Ђуричић,с.р.