Одредбом члана 11. Царинског закона („Службени гласник РС“, бр. 18/10... 29/2015) прописано је да првостепену одлуку у управном поступку доноси царинарница, осим ако овим законом није другачије прописано (став 2) те да се на поступак пред царинским органом примењују одредбе закона који уређује општи управни поступак, осим ако није другачије предвиђено овим законом (став 6).

Одредбом члана 191. Закона о општем управном поступку („Службени лист СРј“, бр. 33/97 и 31/01 и „Службени гласник РС“, бр. 30/10 - у даљем тексту: претходни ЗУП) који се примењивао у време доношења извршне исправе, прописано је да на основу одлучних чињеница утврђених у поступку, орган надлежан за решавање доноси решење о управној ствари која је предмет поступка.

Одредбом члана 191. Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“, бр. 18/2016... 2/2023 - у даљем тексту: ЗУП) који се примењује у време решавања сукоба надлежности, прописано је да се решење извршава ради остваривања новчаних или неновчаних обавеза (став 1), да се неновчане обавезе извршавају управним путем (управно извршење), а новчане обавезе - судским путем (судско извршење) ако законом друкчије није одређено (став 2).

Одредбом члана 545. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, бр. 106/15... 10/23) прописано је да се извршни поступци и поступци обезбеђења који су почели пре ступања на снагу овог закона настављају према Закону о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, бр. 31/11...139/14).

Одредбом члана 2. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, бр. 31/11... 139/2014) који је био на снази и примењивао се у време подношења предлога за извршење, било је прописано да се поступак извршења и поступак обезбеђења покрећу на предлог извршног повериоца или по службеној дужности када је то законом одређено и да извршење и обезбеђење одређује суд, ако овим законом није другачије одређено, а спроводи га суд или извршитељ. Одредбом члана 3. истог закона прописано је да је за одлучивање у поступку извршења и обезбеђења стварно надлежан основни и привредни суд у складу са законом који одређује надлежност судова, изузев за одлучивање по ванредним правним лековима у којима се надлежност суда одређује у складу са законом (став 1), а да је суд надлежан за одређивање извршења и обезбеђења на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште или боравиште односно седиште ако овим законом није другачије одређено (став 3).

Одредбом члана 13. истог закона прописано је да је извршна исправа правноснажна, односно коначна одлука донета у управном и прекршајном поступку и поравнање у управном поступку, ако гласе на испуњење новчане обавезе и ако посебним законом није другачије одређено ( став 1. тачка 2).

Одредбом члана 314. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, бр. 65/13... 112/22) прописано је да новчану казну изречену за прекршај, трошкове прекршајног поступка, као и друге новчане износе који су досуђени по основу накнаде штете, на основу имовинскоправног захтева или по основу одузимања имовинске користи, извршава прекршајни суд који их је изрекао, односно суд на чијем подручју је издат прекршајни налог (став 1).

Предлог за извршење у овој правној ствари поднет је на основу решења о наплати царинског дуга Царинарнице Суботица, Управе царина, Министарства финансија Републике Србије од 27.10.2015. године ради намирења новчаног потраживања извршног повериоца на име царинског дуга, које је решење донето у царинском управном поступку применом члана 11. став 2. и 6. Царинског закона („Службени гласник РС“, бр. 18/10... 29/2015) и члана 192. претходног ЗУП-а. Из образложења овог решење произлази да је Прекршајни суд у Сенти водио и окончао прекршајни поступак против АА из ... и одлучио да ће се питање робе решити по службеној дужности у управном поступку уз наплату царине и других увозних дажбина.

У конкретном случају не ради се о новчаној казни изреченој за прекршај, трошковима прекршајног поступка, као и другим новчаним износима који су досуђени одлуком прекршајног суда по основу накнаде штете, на основу имовинскоправног захтева или по основу одузимања имовинске користи за чије би извршење био надлежан прекршајни суд на основу члана 314. Закона о прекршајима, већ о новчаној обавези ради наплате царинског дуга по решењу надлежног царинског органа (извршној исправи) која се обавеза, у смислу члана 191. став 2. ЗУП-а, извршава судским путем (кроз судско извршење), па Врховни суд налази да је стварно надлежан за поступање у овој правној ствари основни суд применом члана 24. став 2. Закона о уређењу судова, а имајући у виду да је пребивалиште извршеника у ... која припада Градској општини Гроцка месно надлежан је Други основни суд у Београду у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.

Са изнетих разлога, Врховни суд је применом одредбе члана 32. став 2. Закона о уређењу судова, решио као у диспозитиву овог решења.

РЕШЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ

дана 16.05.2025. године, Ус 5/2025

Записничар                                                                                                                                           Председник већа – судија

Гордана Војновић,с.р.                                                                                                                      Јелена Ивановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић