У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Марине Милановић и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужиоца- противтуженог АА из ..., општина ..., чији је пуномоћник Станислав Младенов, адвокат из ..., против туженог-противтужиоца ББ из ..., чији je пуномоћник Милош Савић, адвокат из ..., ради дуга по тужби, а по противтужби ради раскида уговора и накнади штете, одлучујући о ревизији туженог-противтужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3946/23 од 05.12.2023. године, у седници већа одржаној 10.12.2025. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог-противтужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3946/23 од 05.12.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 3946/23 од 05.12.2023. године ставом првим изреке укинута је пресуда Основног суда у Алексинцу, Судска јединица Сокобања П 2932/2021 од 19.04.2023. године. Ставом другим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев да се обавеже тужени да тужиоцу на име дуга за извршене грађевинске радове на објекту туженог у ... исплати 192.050,00 динара са законском затезном каматом од 23.06.2015. године до исплате. Ставом трећим изреке одбијен је као неоснован противтужбени захтев да се обавеже тужилац да туженом на име накнаде штете за рушење изведених радова и уклањање материјала на објекту туженог у селу ... исплати 1.331,51 еура у динарској противвредности по најповољнијем курсу НБС на дан исплате са домицилном каматом почев од 21.10.2020. године до исплате, те да на име примљеног новца по закљученом Уговору о извођењу радова без датума, а који се односи на извођење грађевинских радова на објекту туженог у ..., исплати 3.870 CHF са каматом по стопи прописаној Законом о затезној камати почев од 25.04.2015. године до исплате. Ставом четвртим изреке одређено је да свака странка сноси своје трошкове.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени-противтужилац је благовремено изјавио ревизију побијајући одлуку у ставу трећем изреке, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду на основу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11...10/23) и оценио да ревизија туженог-противтужиоца није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности. Указивање на битну повреду одредбе парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП не представља дозвољен ревизијски разлог у смислу члана 407. истог закона.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац као извођач радова и тужени као наручилац су закључили Уговор о делу почетком 2015. године којим су договорили да на објекту туженог у селу ... тужилац изгради бетонску плочу на подруму са проширењем од 1 метра, степенице и анкере на доњој страни подрума као и да ископа стопе за стубове и темеље и очисти непотребну земљу. Тужилац се обавезао да изведе радове за 5.500 CHF, с тим што му је на почетку радова тужени исплатио 2.000 CHF, о чему је сачињено и писмено које су странке потписале, а остатак од 3.500 CHF се обавезао да плати по завршетку радова. Цена је подразумевала рад и материјал. Тужилац је извео комплетне радове, али тужени није исплатио остатак уговорене цене од 1.670 CHF јер је тврдио да радови нису изведени како је уговорено, те је због тога истакао противтужбени захтев да му се врати исплаћени износ на име градње од 3.870,00 еура и накнада штете за рушење изведених радова и уклањање материјала. Према усаглашеном налазу вештака грађевинске струке утврђено је да није изграђена масивна плоча од пуног бетона већ је урађена плоча са ферт-гредицама и неадекватним гвожђем, која је неадекватно изливена и има пад према прозору и путу, напрсла је и пропушта воду јер је требало да се уради прстен од бетона испод плоче да би се подигао ниво исте изнад зидова који носе плочу, а неадекватно је изведено и степениште које је ширине 1,15 метара, уместо 1,50 метара. Према мишљењу вештака постоји могућност санације изведених радова чија би вредност износила 1.584.89 евра или рушење изведених радова и одвожење материјала што би износило 1.331,15 евра.

На основу утврђеног чињеничног стања другостепени суд је оценио да у ситуацији када је могућа санација изведених радова, није основан противтужбени захтев за накнаду штете за рушење изведених радова и уклањање материјала, као и враћање исплаћене цене за изведене грађевинске радове, сходно одредби чл. 607. став 1., 614. став 1. и 618. Закона о облигационим односима.

Такав закључак и правни став другостепеног суда прихвата и Врховни суд.

Одредбом члана 607. став 1. Закона о облигационим односима је прописано да је посленик дужан извршити дело како је уговорено и по правилима посла. Према члану 614. став 1. наручилац је дужан прегледати извршено дело чим је то по редовном току ствари могуће и о нађеним недостацима без одлагања обавестити посленика. Одредбом члан 618. став 1. је прописано да наручилац који је уредно обавестио посленика да извршени рад има неки недостатак може захтевати од њега да недостатак уклони и за то му одредити примерен рок, став 2. да он има право и на накнаду штете коју трпи због тога, а према ставу 3. да ако уклањање недостатака захтева претеране трошкове, посленик може одбити да га извршити, али у том случају наручиоцу припада, по његовом избору, право на снижење накнаде или раскид уговора, као и право на накнаду штете.

Имајући у виду да тужени-противтужилац противтужбом тражи накнаду штете за рушење изведених радова и уклањање материјала, као и враћање исплаћене цене за изведене грађевинске радове, правилан је закључак другостепеног суда о неоснованости противтужбеног захтева јер је у конкретном случају могућа санација изведених радова. Наиме, када извршено дело има недостатака, онда треба правити разлику да ли су ти недостаци по својој природи такви да дело чине неупотребљивим или су ти недостаци такви да њихово присуство не чини дело неупотребљивим. У ситуацији, када је дело употребљиво и могуће је недостатке отклонити, онда је наручилац радова дужан позвати посленика да изврши санацију и оставити му примерени рок. Тек уколико посленик не отклони недостатке у примереном року наручилац стиче право избора: отклањање недостатка на рачун посленика или снижење накнаде или раскид уговора, а у сваком случају он има право и на накнаду штете. У конкретном случају, тужени-противтужилац је примедбе на изведене радове ставио благовремено, а како је према усаглашеном налазу вештака могућа санација изведених радова, то је исти у складу са одредбом чл.618 ЗОО имао право да захтева од тужиоца-противтуженог да уклони недостатке и оставити му примерени рок, што тужени-противтужилац није учинио, те му стога не припада право на накнаду штете за рушење изведених радова и поврат цене исплаћене за изведене радове.

Насупрот ревизијским наводима, у конкретном случају нема места примени одредбе чл.619 ЗОО. Наиме, право на раскид уговора услед недостатка на извршеном делу, наручилац има тек по испуњењу одређених услова. Он мора претходно обавестити посленика да извршени рад има неки недостатак и дати му примерени рок за уклањање недостатка. Када последник одбије да недостатак уклони, наручилац, између осталог, има право и на раскид уговора и накнаду штете. Дакле, у ситуацији када је отклањање тј. санација недостатака могућа и када је недостатак такав да дело није неупотребљиво, што је у конкретном случају, нема места примени наведене одредбе закона, већ наручилац има права из одредбе чл. 618 ЗОО.

Како се осталим наводима ревизије кроз указивање на погрешну примену материјалног права заправо оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, са којих разлога се ревизија не може изјавити, исти су оцењени као неосновани и без утицаја на другачије одлучивање у овој правној ствари.

На основу члана 414. Закона о парничном поступку одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Бранка Дражић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић