Против правноснажне пресуде донете у другом степену у потврђујућем делу којом је потврђен став трећи изреке првостепене пресуде за уплату зараде и доприноса, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права и битне повреде одредаба парничног поступка.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у назначеном потврђујућем делу применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23) и утврдио да ревизија тужиље није основана.

Према члану 441. ЗПП ревизија је увек дозвољена у случају заснивања, престанка и утврђивања трајања радног односа.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, нити је учињена нека друга битна повреда поступка. Материјално право у том делу је правилно примењено.

Према утврђеном чињеничном стању, пресудом Основног суда у Руми П1 2/19 од 07.09.2022. године применом члана 32. став 1. Закона о раду усвојен је тужбени захтев тужиље и утврђено да је засновала радни однос на неодређено време од 01.11.2018. године и наложено туженом да тужиљу врати на рад. Одбачена је тужба у делу тужбеног захтева којим је тражила да се распореди на послове који одговарају њеној стручној спреми знању и способности а ово из разлога што се ту ради о аутономном праву послодавца у погледу одлучивања о том делу тужбеног захтева тужиље. Одбијен је тужбени захтев тужиље за уплату одговарајућих пореза и доприноса за период од 01.01.2008. године из разлога што је уплата пореза у надлежности пореске управе, а захтев за уплату зараде и доприноса тужиља је у току поступка повукла са чиме се тужени није сагласио, па је одлучено у том делу у меритуму – тужбени захтев је одбијен.

Апелациони суд је прихватио правну аргументацију првостепеног суда у погледу усвајајућег дела тужбеног захтева тужиље и у односу на одбијајући део захтева за уплату зараде и припадајућих доприноса док је у делу захтева тужиље за уплату пореза укинуо првостепену пресуду и тужбу у том делу одбацио, јер се ради о захтеву који не спада у судску надлежност.

По оцени Врховног суда другостепени суд је на утврђено чињенично стање правилно применио материјално право.

Тужиља је у тужби део захтева определила за исплату зараде и уплату доприноса. Међутим на рочишту од 07.09.2022. године тужиља је повукла тужбени захтев у том делу. Тужени се успротивио повлачењу у том делу тужбеног захтева.

Према члану 202. став 2. ЗПП прописано је да тужба може да се повуче након што се тужени упусти у расправљање, све до правноснажног окончања поступка, ако тужени на то пристане. Тужени се успротивио повлачењу тужбе у том делу тужбеног захтева, па је правилно поступљено када је тужбени захтев тужиоца у том делу одбијен као неоснован. Стога се наводи из ревизије тужиље, да је у овом случају требало утврдити да је тужбуу том делу требало одбацити јер су услови за одбачај тужбе прописани чланом 294. ЗПП, а ти случајеви се не могу подвести под ову правну ситуацију.

Имајући у виду напред изнето, на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија др

Илија Зиндовић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић