Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Радославе Мађаров, Драгане Бољевић, Бранислава Босиљковића и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Новица Митић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Горан Цветковић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 325/24 од 23.12.2024. године, у седници одржаној 07.11.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 325/24 од 23.12.2024. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 325/24 од 23.12.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Лесковцу Гж 325/24 од 23.12.2024. године, одбијена је жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Лебану П 1900/21 од 30.11.2023. године, у ставу првом и трећем изреке, којима је обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде штете исплати 9.994,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате и одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, на основу члана 404. Закона о парничном поступку, ради уједначавања судске праксе.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23), Врховни суд је оценио да нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној на основу одредбе става 1. тог члана, с обзиром да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, правних питања у интересу равноправности грађана, уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права.

Правноснажном пресудом одлучено је захтеву који се односи на накнаду материјалне штете на засаду малина тужиље, применом члана 154, 155, 185. и 190. Закона о облигационим односима. Наиме, у поступку је утврђено да је до штете на засаду малина дошло због засада топола туженог који су правили хладовину на засаду малина. Приликом пресуђења нижестепени судови су оценили да су неосновани приговори недостатка пасивне легитимације (тужени је засадио тополе) и застарелости потраживања за 2018. годину, јер је тужба поднета 15.06.2021. године. Како је на засадима малине тужиље настала штета коју је изазвала хладовина засада тополе туженог, то је тужбени захтев усвојен.

О овом праву тужиље судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Због наведених разлога одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужба ради накнаде штете поднета је 15.06.2021. године, а вредност предмета спора је испод 3.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. 

Према члану 468. став 1. и став 4. ЗПП, спорови мале вредности су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, као и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази поменути износ.   

Чланом 479. став 6. ЗПП прописано је да у поступцима у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.

Како се у конкретном случају ради о спору мале вредности у коме је вредност предмета спора испод динарске противвредности 3.000 евра, ревизија туженог није дозвољена, у смислу члана 479. став 6. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке овог решења.

 Председник већа - судија

                   Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић