
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 29489/2023
11.03.2026. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Надежде Видић, др Илије Зиндовићаи Марије Терзић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Јелена Михајловић Живковић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Гордана Ножица, адвокат из ... и ВВ из ..., чији је пуномоћник Жаклина Митровић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2845/23 од 20.07.2023. године, у седници одржаној 11.03.2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2845/23 од 20.07.2023. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2845/23 од 20.07.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Нишу П 6465/21 од 15.12.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се према туженима утврди да је недозвољено извршење на непокретности и то породичне стамбене зграде број 1, у селу ..., Улица ..., површине 82 м2, која се налази на кат. парцели бр .. уписане у лист непокретности бр. .. КО ..., као и на земљишту под зградом и другим објектом површине 82 м2, број дела 1, земљишту под зградом и другим објектом површине 37 м2, број дела 2, као и на пашњаку 3 класе површине 2186 м2, број дела три, свеукупне површине земљишта 2305 м2, које се налази у селу ..., Улица ... кп .. подброј парцеле број 2, уписане у лист непокретности број .. КО ..., одређено решењем Основног суда у Нишу 3ИИ бр 17857/2019 од 02.07.2019. године, које је спровео Јавни извршитељ Миљан Трајковић под бројем ИИ 2310/19. Ставом другим изреке, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужицоа којим је тражио да се обавеже тужени ББ да тужиоцу исплати износ од 630.000,00 динара, односно износ примљен извршењем на непокретностима наведеним у претходном ставу, као и да му накнади трошкове извршног поступка у износу од 24.000,00 динара са законском затезном каматом почев од дана пресуђења па до коначне исплате. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженом ББ надокнади трошкове парничног поступка у износу од 63.000,00 динара. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужилац да туженом ВВ накнади трошкове парничног поступка у износу од 57.000,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 2845/23 од 20.07.2023. године, одбијена је, као неоснована, жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, из свих законом предвиђених разлога, са позивом на одредбу члана 404. ЗПП.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 ...10/23 – други закон), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП. О основаности тужбеног захтева тужиоца, одлучено је уз примену материјалног права које не одступа од правног схватања израженог у одлукама Врховног суда у којима је одлучивано о захтевима са чињеничним стањем као у овој правној ствари, а тиче се примене Закона о извршењу и обезбеђењу. У конкретном случају тужбени захтев тужиоца је одбијен јер је предмет уговора о купопродаји који је тужилац закључио, као купац, са туженим, ВВ, као продавцем, катастарска парцела, али не и започети објекат на тој парцели, при чему је уговор солемнизован након доношења извршне исправе у корист туженог ББ на основу које је касније одређено извршење. Како се ради о парници ради утврђења недозвољености извршења, у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права зависе од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају, не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба за уједначавањем судске праксе или новог тумачења права. Из приложених одлука нижестепених судова и одлука Врховног касационог суда произлази да се не ради о истим или сличним чињеничноправним ситуацијама, па се не може ни говорити о неуједначеној судској пракси. Из наведеног разлога одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена ни као редовна.
Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овој правној ствари поднета је 31.08.2020. године. Вредност предмета спора побијаног дела је 630.000,00 динара.
С обзиром на то да се ради о имовинскоправном спору у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је Врховни суд оценио да је ревизија недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.
Из наведених разлога, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Добрила Страјина, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
