Врховни суд је, на основу члана 486. став 1. и 487. став 1. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са поднетим захтевом за заштиту законитости, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Илије Јакимова, је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда које су учињене у првостепеном поступку и поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74., члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1) члана 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

Бранилац окривљеног Илије Јаковима у захтеву за заштиту законитости, формално се позива на више законом дозвољених основа, пре свега на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, а указује и на повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, иако ове повреде нумерички не означава. Међутим, садржина и начин образлагања захтева не одговарају правној природи ових повреда, већ из целокупне садржине захтева произилази да бранилац истим оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, указујући да из изведених доказа не произилази да је окривљени имао намеру прибављања противправне имовинске користи, нити да је одлука о извршењу дела донета у стању урачунљивости. Посебно се проблематизује стање алкохолисаности окривљеног у време извршења дела, уз позивање на налаз вештака и доводи у питање правни значај тог стања у односу на постојање кривице и умишљаја. Поред овога, бранилац у захтеву износи сопствено чињенично и вредносно мишљење о испуњености услова за примену института дела малог значаја из члана 18. Кривичног законика и о евентуалној другачијој правној квалификацији радњи окривљеног и то конкретно као кривично дело из члана 210. Кривичног законика. У вези са тим, бранилац надаље наводи да у конкретном случају није поуздано утврђено ко је оштећени, нити чија је имовина била предмет радње извршења, оспоравајући порекло и власништво одузетог новца, као и доказну вредност исказа сведока, који су у поступку испитани на те околности. Такође, у захтеву бранилац оспорава оцену доказа извршену од стране суда, уз изношење другачијег тумачења садржине појединих доказа и њиховог значаја за утврђивање чињеничног стања, доводећи у питање закључке суда засноване на тим доказима, истичући надаље личне и животне околности окривљеног, његов социјални статус, као и понашање пре и после извршења кривичног дела, изводећи из тих околности своје закључке о степену кривице и друштвене опасности предузете радње.

Како, из изнетих навода произилази да бранилац окривљеног поднетим захтевом за заштиту законитости, суштински указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање односно повреду одредбе члана 440. ЗКП, што није законски разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном преко браниоца због повреде закона, то је Врховни суд захтев браниоца окривљеног Илије Јакимова, оценио недозвољеним.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Светлана Томић Јокић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић