Истом пресудом, обавезан је окривљени да накнади трошкове кривичног поступка, о чијој ће висини бити одлучено посебним решењем.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 758/25 од 29.08.2025. године одбијене су као неосноване жалбе ВЈТ у Београду и браниоца окривљеног АА и пресуда Вишег суда у Београду К 483/23 од 07.05.2025. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Милош Дејановић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев и преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или да исте укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак. Предложио је да се извршење казне окривљеном одложи до доношења одлуке по поднетом захтеву.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, је неоснован.

Неосновано бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости наводи да је побијаним правноснажним пресудама на штету окривљеног учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, јер је интервенцијом полиције у стану окривљеног дана 18.08.2021. године, по пријави за насиље у породици, извршен незаконит претрес стана, којом приликом је наводно пронађено оружје, за чије поседовање окривљени није имао дозволу, због чега је и оптужен у предметном кривичном поступку. У вези са тим, бранилац указује да полицијски службеници том приликом нису поступали у складу са својим овлашћењима из члана 286. став 1. ЗКП, јер су извршили претресање стана без наредбе суда, због чега су докази који су проистекли из оваквог поступања полиције незаконити, у смислу одредбе члана 16. став 1. ЗКП, а самим тим је и потврда о привремено одузетим предметима, незаконит доказ.

Исте наводе, садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног истицао је и у жалби изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду К 483/23 од 07.05.2025. године, а Апелациони суд у Београду, као другостепени, је нашао да су ти жалбени наводи неосновани, налазећи да у конкретном случају није вршен претрес стана и других просторија окривљеног за који је потребна наредба суда, већ су полицијски службеници, приликом интервеције по пријави супруге окривљеног због насиља у породици, поступали у складу са одредбом члана 286. став 1. ЗКП и члана 99. став 2. Закона о полицији и предузимали радње које су дужни да предузму, између осталог и утврђивање околности евентуалног поседовања оружја, којом приликом им је жртва насиља рекла за оружје и показала место где окривљени држи оружје које поседује, које оружје и муницију су на том месту и пронашли и одузели уз потврду о привремено одузетим предметима, о чему је на страни 3. у последњем пасусу и на страни 4. у првом пасусу образложења пресуде Кж1 758/25 од 29.08.2025. године, изнео разлоге које у свему прихвата Врховни суд и на исте упућује, сходно одредби члана 491. став 2. ЗКП.

Имајући у виду напред наведено, то, по налажењу Врховног суда, докази који су прибављени у предистражном поступку, представљају резултат законито спроведених радњи од стране овлашћених службених лица полиције у смислу одредби члана 286. став 1. ЗКП, због чега се као неосновани оцењују наводи браниоца окривљеног којима се указује да је заснивањем побијане правноснажне пресуде на наведеним доказима учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Осталим наводима захтева, бранилац окривљеног оспорава разлоге правноснажних пресуда, што представља битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, која у смислу члана 485. став 4. ЗКП, не представља разлог због којег је дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, због чега се Врховни суд у оцену и разматрање ових навода, није упуштао.

Са изнетих разлога, Врховни суд, је на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија,

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Светлана Томић Јокић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић