Врховни суд, у већу састављеном од судија: Татјане Матковић Стефановић, председника већа, Татјане Ђурица, Јасминке Обућина, Татјане Миљуш и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници тужиоца ЈКП „Обједињена наплата“ Ниш, чији је пуномоћник Дамир Бранковић, адвокат из ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Сандра Рајковић, адвокат из ..., са умешачем ББ из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у  Нишу Гж 3538/2023 од 08.04.2025. године, у седници одржаној 19.03.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 3538/2023 од 08.04.2025. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 3538/2023 од 08.04.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П 2536/2022 од 23.02.2023. године, обавезан је тужени да тужиоцу на име: накнаде за воду исплати 100.755,00 динара, накнаде за канализацију 20.859,00 динара, накнаде за допринос воде 773,00 динара, за период 01.12.2020. - 31.10.2021. године, односно укупно на име дуга износ од 122.387,00 динара са каматом по Закону о затезној камати почев од 27.01.2022. године, до исплате, као и 51.286,00 динара на име трошкова парничног поступка. Укинуто је у целини решење Јавног извршитеља Марије Радовић из ... И.Ивк 51/22 од 31.01.2022. године.

Пресудом Вишег суда у Нишу Гж 3538/2023 од 08.04.2025. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка, као неоснован.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права и предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23 – др. закон) посебна ревизија се  може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни суд цени у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом одлучено је о праву ЈКП „Обједињена наплата“ Ниш на наплату потраживања на име пружених комуналних услуга, од лица које је евидентирано код тужиоца као корисник услуге. У конкретном случају тужени се води у евиденцији тужиоца као корисник комуналних услуга за објекат у Улици ... ... у ... при чему, како је утврђено у првостепеном поступку, тужени није доставио доказ да је наведени објекат продао, нити доказ да је надлежном комуналном предузећу пријавио промену власништва на предметном објекту. Одредбом члана 12. став 6. Одлуке о водоводу и канализацији објављеној у ''Службеном листу Града Ниша'', бр. 89/2005, предвиђено је да је корисник комуналних услуга у обавези да писаним путем најкасније у року од 3 дана од дана настале промене пријави предузећу све промене од значаја за пружање, утврђивање обима и наплату извршених услуга. Према члану 25. Одлуке Града Ниша о комуналним делатностима, цене комуналних услуга и производа плаћају непосредни корисници. Из наведених одредби Одлуке о водоводу и канализацији објављеној у ''Службеном листу Града Ниша'', бр. 89/2005 и Одлуке Града Ниша о комуналним делатностима произлази, према становишту нижестепених судова, да је обвезник плаћања комуналне услуге корисник који је евидентиран код тужиоца, у конкретном случају тужени, због чега је тужени пасивно легитимисан у парници која се води по тужби тужиоца за наплату потраживања због неизмирених обавеза туженог на име пружене комуналне услуге за спорни период (01.12.2020. – 31.10.2021. године). Чињеница да је купац наведеног објекта био дужан да код тужиоца пријави промену корисника услуге не утиче на право тужиоца да од туженог захтева наплату комуналних услуга, јер се он води у евиденцији тужиоца као корисник услуга, при чему није поступио у складу са ставом 6. члана 12. Одлуке о водоводу и канализацији објављеној у ''Службеном листу Града Ниша'' и обавестио тужиоца о престанку коришћења наведеног објекта, како су утврдили нижестепени судови. О овом праву тужиоца другостепени суд је одлучио уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим у одлукама Врховног суда, у којима је одлучивано о захтевима тужилаца са истим или сличим чињеничним стањем и правним основом. Ревизијом се не указује на постојање другачијих мериторних одлука, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе и новог тумачења права.

Из наведених разлога, Врховни суд је оценио да у овом предмету нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог, као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. став 1.ЗПП, на основу чега је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП  („Службени гласник РС“ бр. 72/11....10/23 – др. закон), Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Чланом 468. став 1. ЗПП прописано је да су спорови  мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије  на дан подношења тужбе. Чланом 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда у споровима мале вредности није дозвољена ревизија.

Предлог за извршење поднет је 27.01.2022. године. Вредност побијаног дела правноснажне пресуде је 122.387,00 динара, што према средњем  курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе не прелази граничну вредност од 3.000 евра, па се у овој правној ствари ради о спору мале вредности, у коме ревизија против одлуке другостепеног суда није дозвољена.

Из наведених разлога, Врховни суд је, на основу члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке решења.

Председник већа-судија

Татјана Матковић Стефановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић