Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р 138/2026
09.04.2026. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Марина Цветић Мићић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Основног суда у Ивањици, коју заступа Државно правобранилаштво РС – Одељење у Краљеву, ради накнаде штете, одлучујући о захтеву Основног суда у Ивањици за одређивање другог стварно надлежног суда у за поступање у овој правној ствари, у седници одржаној 09.04.2026. године донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Основни суд у Чачку за поступање у предмету Основног суда у Ивањици Прр 9/26.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Ивањици је актом Прр 9/2026 од 19.03.2026. године поднео захтев за делегацију другог суда за поступање у предмету Основног суда у Ивањици Прр 9/2026 са позивом на одредбу члана 62. став 1. Закона о парничном поступку. Захтев је образложен чињеницом да тужилац у спору АА из ... потражује накнаду нематеријалне штете (новчано обештећење) од Републике Србије због поступања Основног суда у Ивањици у предмету П 832/22.

Одлучујући о захтеву суда за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу одредбе члана 62. став 7. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23), Врховни суд је нашао да је захтев основан.

Одредбом члана 62. став 1. ЗПП прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 7. истог члана, о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овог члана, одлучује веће највишег суда одређене врсте.

Околност да је Основни суд у Ивањици поднетом тужбом означен као орган тужене чијим је поступањем тужиоцу проузрокована штета, може да изазове код просечне особе легитимну сумњу у непристрасност означеног суда, чак и кад је суд објективно независан и непристрасан. Таква околност представља оправдан разлог за одређивање другог стварно надлежног суда у циљу очувања права странке на независан и непристрасан суд.