Пресудом Апелационог суда у Београду Кж3 20/25 од 09.02.2026. године, одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца ВЈТ у Београду Посебно одељење за сузбијање корупције и браниоца окривљеног АА, а пресуда Апелационог суда у Београду Кж1 302/25 од 10.06.2025. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда Апелационог суда у Београду Кж1 302/25 од 10.06.2025. године и Кж3 20/25 од 09.02.2026. године, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Зоран Јаковљевић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, повреде кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП и повреде члана 74. ЗКП, док из образложења произлази да захтев подноси и због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине побијане правноснажне пресуде, те предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање пред измењеним већем или преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе за наведено кривично дело и у смислу одредбе члана 488. став 3. ЗКП одреди да се одложи извршење правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж3 20/25 од 09.02.2026. године.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцене навода захтева, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у односу на битну повреду одредбе кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен и нема законом прописан садржај.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости нумерише битну повреду одредбе кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП наводима да је првостепеном пресудом прекорачена оптужба. С тим у вези наводи да је суд изменио чињенични опис субјективног елемента кривичног дела из члана 25. КЗ у односу на оптужни акт, јер је у изреци навео уместо законског термина „хтео његово извршење“, израз „желео његово извршење“, те извршио измену облика виности у односу на квалификаторно обележје кривичног дела, односно субјективни однос окривљеног према квалификованој последици (прибављање имовинске користи преко 1.500.000,00 динара).

Наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног АА, адвокат Зоран Јаковљевић, истицао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде Кж1 302/25 од 10.06.2025. године, а другостепени суд – Апелациони суд у Београду је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и у образложењу пресуде Кж3 20/25 од 09.02.2026. године је дао јасне и довољне разлоге за свој став да се не ради о прекорачењу оптужног аката (страна 3, други став трећестепене пресуде), које разлоге Врховни суд у свему прихвата и, у смислу члана 491. став 2. ЗКП, на њих упућује.

Поред тога, бранилац окривљеног у образложењу захтева за заштиту законитости истиче и повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, али исту образлаже наводима да уколико се узме у обзир утврђено чињенично стање, правилан закључак суда би био да је окривљени поступао са свесним нехатом, а не са евентуалним умишљајем, те опширно анализира утврђено чињенично стање и даје сопствену оцену доказа, те изводи закључак да је суд погрешно применио одредбу члана 25. КЗ. Поред тога бранилац доводи у везу утврђења суда и изводи сопствене закључке да исти нису логички спојиви, те истиче да оптужбом нису обухваћени они који су окривљеног подстрекавали да изврши ово кривично дело, те изводи сопствене закључке, супротне закључцима изнетим у нижестепеним пресудама, односно оспорава утврђено чињенично стање, на који начин истиче повреду одредбе члана 440. ЗКП.

Такође, бранилац у захтеву истиче и повреду одредбе члана 74. ЗКП, али исту образлаже наводима да је седница трећестепеног суда одржана без присуства браниоца, иако је одбрана била обавезна, те цитира одребе члана 74. ЗКП и детаљно истиче разлоге неприступања браниоца на наведену седницу, на који начин бранилац окривљеног заправо истиче повреду одредбе члана 440. ЗКП.

Међутим, повреда закона из члана 440. ЗКП, сходно одредби члана 485. ЗКП, није предмет разматрања од стране Врховног суда у поступку по захтеву за заштиту законитости, дакле није дозвољен разлог, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, због чега је Врховни суд, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у напред наведеном делу, оценио као недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости нумерише повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, међутим, како бранилац у образложењу захтева уопште не указује у чему се наведена повреда састоји, то захтев у овом делу нема прописан садржај, у смислу члана 484. ЗКП, која налаже обавезу навођења у захтеву за заштиту законитости разлога за његово подношење, а што у случају истицања повреде закона подразумева како опредељење о којој тачно повреди закона је реч, тако и образложење у чему се та повреда конкретно састоји. Стога је Врховни суд, с обзиром да не може по службеној дужности испитивати у чему се евентуална повреда закона састоји, будући да се у складу са одредбама члана 489. став 1. ЗКП, креће само у границама поднетог захтева, односно разлога, дела и правца побијања, поднети захтев у овом делу одбацио, јер нема законом прописани садржај.

Из изнетих разлога Врховни суд је на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП, члана 487. став 1. тачка 2) и 3) у вези члана 484. ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Јасмина Васовић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић