Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 6613/2025
02.10.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Надежде Видић, Гордане Комненић, Марије Терзић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Златан Максимовић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Немања Марковић, адвокат из ..., ради накнаде материјалне штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 3736/24 од 02.12.2024. године, у седници одржаној 02.10.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 3736/24 од 02.12.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крагујевцу П 3690/23 од 03.11.2023. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље, па је обавезан тужени да јој, на име накнаде штете, исплати износ од 21.500,00 динара са припадајућом затезном каматом. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име трошкова парничног поступка исплати износ од 91.020,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Гж 3736/24 од 02.12.2024. године, ставом првим изреке, усвојена је жалба туженог, па је првостепена пресуда преиначена и одбијен тужбени захтев у целости. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 118.020,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужиља је поднела тужбу ради накнаде штете 07.09.2020. године, а вредност предмета спора је 21.500,00 динара.

Како је ревизија изјављена против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности иста није дозвољена, према члану 479. став 6. ЗПП.