Пресудом Вишег суда у Београду Гж 2290/19 од 10.10.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је, као неоснована, жалба тужене и потврђена пресуда Трећег основног суда у Београду П 2464/17 од 27.10.2017. године у ставу првом и трећем изреке. Ставом другим изреке, преиначена је пресуда Трећег основног суда у Београду П 2464/17 од 27.10.2017. године, у ставу другом изреке, тако што остаје на снази закључак о извршењу извршитеља Биљане Живковић бр. ИИвк 423/13 од 21.11.2013. године, којим је обавезан извршни дужник да извршном повериоцу исплати на име доспелог дуга 65.539,66 динара са законском затезном каматом обрачунатом у складу са Законом о затезној камати на износе прецизиране као у другом ставу изреке. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име трошкова другостепеног поступка исплати 11.851,54 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила благовремену ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404 Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку за одлучивање о посебној ревизији тужене.

Предмет тражене правне заштите је исплата дуга, односно потраживања тужиоца као правног лица према туженој која је у спорном периоду обављала делатност као предузетник, а побијана одлука донета је применом одговарајућих одредби материјалног права на утврђено чињенично стање. Питање застарелости потраживања правног лица према предузетнику – физичком лицу је довољно разјашњено у судској пракси, због чега примена одредбе члана 371. ЗОО у оваквим или сличним ситуацијама не представља спорно правно питање нити постоји потреба за уједначавањем судске праксе у конкретном случају. Битна повреда одредаба парничног поступка није разлог за изјављивање посебне ревизије у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије тужене, у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. Закона парничном поступку, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. На основу одредбе члана 479. став 6. истог закона, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности, ревизија није дозвољена.

Предлог за издавање платног налога је поднет 08.12.2022. године, а вредност предмета спора је 102.578,30 динара.

Имајући у виду да је ово спор мале вредности у ком се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да против одлуке другостепеног суда, у овој врсти спора ревизија није дозвољена у смислу одредбе члана 479. став 6. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је приликом одлучивања имао у виду да је побијана одлука у делу преиначена , у ком случају би ревизија била дозвољена по члану 403. став 2. тачка 2. ЗПП, али како специјално правило у споровима мале вредности из члана 467. ЗПП, какав је спор и ове правне ствари, искључује примену општих правила, ревизија није дозвољена.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић