Тужбом поднетом 21.12.2023. године тражена је исплата накнаде за успостављену стварну службености пролаза далековода преко парцеле .../... КО ..., у својини тужиоца. Поступак за непотпуну експропријацију установљавањем права службености пролаза далековода изнад означене парцеле покренут је предлогом, који је тужени поднео 11.10.2023. године надлежном органу Градске управе Града Панчева. Поступак по том предлогу није правноснажно окончан.

По оцени Врховног суда, о посебној ревизији тужица у овом спору није потребно одлучивати ради разматрања правног питања да ли судови опште надлежности могу да одбаце тужбу којом се тражи исплата накнаде за умањену вредност непокретности због успостављања службености проласка каблова далековода, који ревидент сматра правним питањем од општег интереса.

Правни пут за остварење права на нанкаду за непокретност у односу на коју је покренут поступак експропријације прописан је Законом о експропријацији („Службени гласник Републике Србије“ број 53/95 ... 106/16) и Законом о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“ број 25/82 и 48/88 и „Службени гласник Републике Србије“ број 46/95 ... 14/22), и подразумева постојање правноснажног решења о експропријацији. Законом о експропријацији, поред осталог прописано је: да је општинска управа, после правноснажности решења о експропријацији дужна да одмах, без одлагања закаже и одржи расправу за споразумно одређивање накнаде за експроприсану непокретност (члан 56. став 1); да ако се споразум о накнади у целини не постигне у року од два месеца од дана правноснажности решења о експропријацији, општинска управа доставиће правноснажно решење о експропријацији са свим спсиима надлежном општинском суду ради одређивања накнаде, а ако не поступи ранији сопственик и корисник експропријације могу се непосредно обратити суду ради одређивања нанаде (члан 61). Судски поступак одређивања накнаде за екпспроприсану непокретност уређен је члановима 132-140 Закона о ванпарничном поступку.

Следствено изложеном, накнада за (потпуно или непотпуно) експроприсану непокретност одређује се споразумно у управном поступку, у року од два месеца од правноснажности решења о експропријацији, а у судском ванпарничном поступку ако се у означеном року не постигне споразум о накнади између сопственика непокретности и корисника експропријације. У овом случају није постојала могућност да се парнични поступак покренут тужбом обустави и по правноснажности решења о обустави поступка настави по правилима ванпарничног поступка (члан 18. ЗПП), јер за такву одлуку нису испуњене процесне претпоставке - постојање правноснажног решења о непотпуној експропријацији и непостојање споразума о накнади између власника непокретности и корисника експропријације, односно протек рока од два месеца од правноснажности решења о експропријацији у којем такав споразум није постигнут.

Решења о прекиду поступка, донета у истим чињенично-правним споровима и приложена уз ревизију, не оправдавају потребу одлучивања о изјављеној посебној ревизији ради уједначавања судске праксе. Приложена решења нису правноснажна, али и да јесу не би била од утицаја на дозвољеност тужиочеве посебне ревизије. Њихово постојање указивало би на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 223. тачка 1. ЗПП, коју су нижестепени судови учинили у овом поступку, која није законски разлог за ревизију из члана 404. тог закона.

Са свега наведеног, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Према одредби члана 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда у поступку у спору мале вредности ревизија није дозвољена, због чега је, на основу члана 413. и члана 420. став 6. тог закона, одлучено као у другом ставу изреке.

Трошкови одговора на ревизију, по оцени Врховног суда, нису били нужни. Зато је захтев тужене за њихову накнаду одбијен и применом члана 165. став 1. у вези члана 154. став 1. ЗПП одлучено као у трећем ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић