
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1223/2026
03.06.2026. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Марине Милановић и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., општина ..., чији је пуномоћник Предраг Вуловић, адвокат из ..., против туженог ЈП „Путеви Србије“ а.д. Београд, чији је пуномоћник Ивана Марковић, адвокат из ..., ради поништаја анекса уговора о раду, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1718/25 од 20.11.2025. године, у седници већа одржаној 03.06.2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБAЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1718/25 од 20.11.2025. године.
ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова ревизијског поступка.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1718/25 од 20.11.2025. године, преиначена је пресуда Основног суда у Крагујевцу П1 10/25 од 16.06.2025. године тако што је усвојен тужбени захтев и поништен као незаконит Анекс Уговора о раду бр. 4, број ... од ...2024. године и обавезан тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати 163.000,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Тужилац је поднео одговор на ревизију, захтевајући трошкове ревизијског поступка.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/2011...10/23, у даљем тексту: ЗПП), Врховни суд је нашао да ревизија туженог није дозвољена.
Предмет спора је поништај анекса уговора о раду којим је тужилац премештен на други одговарајући посао код туженог, те је одлучено усвајањем тужбеног захтева. Према природи тражене правне заштите ова парница спада у парнице из радних спорова. Одредбама главе XXIX Закона о парничном поступку прописана су посебна правила за поступак у парницама из радних односа, док се остале одредбе овог закона примењују када одредбама ове главе није другачије прописано (члан 436.). Одредбом члана 441. ЗПП прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека и тада се о дозвољености ревизије одлучује према вредности предмета спора у смислу члана 403. став 3. ЗПП.
Тужба у овој правној ствари поднета је 03.01.2025. године. Имајући у виду да се у конкретном случају не ради о парници из радног односа у смислу члана 441. ЗПП (код којих је ревизија увек дозвољена), јер предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, већ поништај анекса уговора о раду, то ни ревизија туженог није дозвољена.
Преиначење првостепене пресуде од стране другостепеног суда није од утицаја на оцену дозвољености ревизије, с обзиром да у конкретном случају нема места примени одредбе члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, јер се наведена одредба може применити само када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности предмета спора, али не и у споровима у којима је посебном одредбом овог Закона или посебним законом одређено да ревизија против одлуке у тој врсти спорова није дозвољена.
На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Врховни суд је одбио захтев тужиоца за накнаду трошкова за састав одговора на ревизију с обзиром да нису били нужни за вођење ове парнице у смислу члана 154. став 1. ЗПП због чега је у смислу одредбе члана 165. став 1. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Бранка Дражић с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
