Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву истиче да је у овом поступку окривљеном Р.М. притвор најпре био одређен из разлога предвиђених у одредбама члана 211. став 1. тач. 3) и 4) ЗКП, те да је решењем Вишег суда у Београду Кв 712/14 од 07.03.2014. године окривљеном продужен притвор само из разлога прописаних у одредби члана 211. став 1. тачка 4) ЗКП, а на које решење Виши јавни тужилац у Београду није уложио жалбу, након чега је одлукама Апелационог суда у Београду указано Вишем суду у Београду да не постоје законски разлози за продужење притвора по основу одредбе члана 211. став 1. тачка 4) ЗКП, после чега је Виши суд у Београду побијаним решењем окривљеном притвор продужио из разлога прописаних у одредби члана 211. став 1. тачка 3) ЗКП, а које решење је потврђено побијаним другостепеним решењем. Бранилац окривљеног сматра, да с обзиром на то да је на сва претходна решења о продужењу притвора према окривљеном из разлога прописаних у члану 211. став 1. тачка 4) ЗКП жалбу улагао само бранилац, то су судови побијаним решењима окривљеног довели у неповољнији положај јер су преиначили претходна решења и на његову штету му одредили притвор по другом основу прописаном у члану 211. став 1. тачка 3) ЗКП, тако да се окривљени нашао у неповољнијем положају него у оном у коме би био да није уложио жалбу, јер по новом основу за одређивање притвора није могуће укидање притвора уз полагање јемства. Због свега наведеног бранилац окривљеног истиче да је побијаним решењима повређен члан 453. ЗКП, односно да су иста донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП.

Одредбом члана 453. Законика о кривичном поступку је прописано да уколико је изјављена жалба само у корист оптуженог, пресуда се не сме изменити на његову штету у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције.

Полазећи од наведеног и цитиране законске одредбе, а како су побијана решења процесне одлуке којима је одлучивано о продужењу притвора према окривљеном на основу члана 216. став 3. ЗКП у вези члана 211. став 1. тачка 3) ЗКП, а не о правној квалификацији предметног кривичног дела и кривичној санкцији у овом поступку, то по оцени овог суда, неосновано бранилац окривљеног у захтеву истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП, јер се забрана прописана чланом 453. ЗКП односи само на пресуду и то у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције.

Поред тога, Врховни касациони суд налази да бранилац окривљеног у захтеву суштински указује на то да суд приликом одлучивања о продужењу притвора према окривљеном није правилно применио одредбу члана 216. став 3. у вези члана 211. ЗКП, на који начин указује и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП, а која одредба није законски разлог прописан чланом 485. став 4. ЗКП због којег се може изјавити захтев за заштиту законитости.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                           Председник већа - судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                        Бата Цветковић,с.р.