Против правноснажне другостепене пресуде тужени је благовремено изјавио ревизију, побијајући је у ставовима трећем и четвртом изреке због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао правноснажну другостепену пресуду у побијаном делу на основу члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...55/14) и утврдио да ревизија туженог није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Супротно наводима ревизије, другостепени суд није учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 81, 133. став 1. и став 2, 141. став 1, 2. и 3. као и члана 143.ЗПП, будући да је другостепени суд извршио доставу писмена туженом на адресу последњег познатог пребивалишта на територији … (ул. ... број ... која представља адресу пребивалишта његових родитеља) преко судског достављача сходно одредби члана 141. став 2. ЗПП важећег у време одлучивања („Службени гласник РС“ број 72/11). Такође, тужени је током трајања другостепеног поступка био заступан од стране привременог заступника који му је био постављен у смислу члана 81.став 1. и 2. тачка 4. ЗПП, имајући у виду хитност поступања у овој врсти спора који се, поред развода, односи на поверавање и издржавање малолетног детета у чијем најбољем интересу се поступак мора спровести без одлагања. Прихватање предлога привременог заступника туженог који је другостепени суд одбио за прибављање извештаја од више (без навођења којих) затворских и болничких установа у … о томе да ли се тужени евентуално налази код њих, по правилној оцени другостепеног суда, значајно би допринело одуговлачењу овог поступка и било супротно начелу његове хитности.

Према утврђеном чињеничном стању, у току трајања брака парничних странака који је закључен дана ....године, рођено је заједничко мал. дете ВВ ...године. Брачни односи супружника поремећени су од 2009.године, а фактичка заједница живота престала је 2011.године. У време подношења тужбе тужени се налазио на издржавању казне затвора у Републици Француској. Тужиља са малолетним дететом живи у породичној кући својих родитеља. Запослена је у Предузећу „...“ као ... и остварује месечну зараду у висини од око 350 евра (на руке јој се исплаћује износ од 20.000,00 динара). Не поседује непокретности на своје име пошто је отуђила кућу у ул. ... за износ од 35.000 евра. Власник је возила марке „ ...“ 2004.годиште. Туженом није била могућа достава тужбе и позива на рочишта на последњој адреси пребивалишта на територији Републике Србије (ул. ... број ... која је представљала последње заједничко пребивалиште парничних странака) те му је постављен привремени заступник. Од Амбасаде Републике Француске прибављен је извештај да се тужени налази у притворској јединици у Француској од 27.10.2011.године (до 16.04.2014.године). Сходно извештају Градског центра за социјални рад … – Одељење ..., у најбољем интересу малолетног детета, имајући у виду његов узраст, пол, емоционалне и развојне потребе је да се повери мајци на самостално вршење родитељског права, јер се она показала као адекватан родитељ, док мишљење и ставови оца детета, овде туженог, нису могли бити сагледани због немогућности да се са њим ступи у контакт, из ког разлога центар није био у могућности да предложи модел виђања мал. детета са оцем. Мал. ВВ похађа ... разред ОШ, тренира фудбал зашта тужиља месечно плаћа износ од 4.500,00 динара.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, другостепени суд је, након што је отклонио битну повреду одредаба парничног поступка из чл. 374 став 2 тачка 7 ЗПП, која је учињена у поступку пред првостепеним судом, у смислу чл. 16, 41. и 210. став 1. Породичног закона Републике Србије, развео брак парничних странака. Прихватајући налаз и мишљење Градског центра за социјални рад у …, поверио је малолетно дете мајци, овде тужиљи, на самостално вршење родитељског права те обавезао туженог да доприноси издржавању мал. детета почев од 21.02.2012.године као дана подношења тужбе па убудуће док за то буду испуњени законски услови у износу од 10.000,00 динара месечно.

По оцени Врховног касационог суда, у побијаној пресуди је правилно примењено материјално право, односно одредбе члана 41, 6, 77, 266. Породичног закона, те одредбе члана 3. Конвенције о правима детета када је, уз руковођење најбољим интересом мал. детета, одлучено да се дете повери мајци на самостално вршење родитељског права, те обавезан тужени да његовом издржавању доприноси са износом од 10.000,00 динара. Одлука о висини обавезе издржавања мал. детета донета је правилном применом одредаба чл.154. став 1. у вези чл. 160. и 162. наведеног закона, те довољно и ваљано образложена побијаном пресудом. У питању је минимална сума у складу са законским критеријумима, која је подложна промени под условима из чл.164. истог закона.

Из тих разлога нису основани ревизијски наводи који се односе на погрешну примену материјалног права. Такође, супротно ревизијским наводима, у ситуацији када ни у току трајања поступка пред другостепеним судом тужени није узео активно учешће у поступку, ни лично ни писменим изјашњењем (иако му је према наводима тужиље и његовог привременог заступника познато да се пред судом води овај поступак), нити је Центар за социјални рад био у могућности да предложи модел виђања мал. детета са оцем (због немогућности да се са њим ступи у контакт), суд није могао да одлучи о моделу виђања детета са оцем. У сваком случају, тужени може у сваком тренутку ( у одсуству споразума са мајком мал. детета) затражити од органа старатељства и суда да се уреди модел по коме ће одржавати личне односе са мал. дететом.

Суд је имао у виду и остале ревизијске наводе али је нашао да не утичу на законитост и правилност побијане одлуке.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић